Kad je, posle završetka Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka obnovila rad, raspravljano je u njoj o oblicima rada koji bi omogućili širu naučnu delatnost, ne samo u Akademiji, nego i u Republici Srbiji (tadašnji naziv: Narodna republika Srbija). Na jednoj od ovih sednica, 18.9.1945. g. akademik Anton Bilimović izložio je zamisao i predlozio da se osnuje Matematički institut Srpske akademije nauka.

Na VIII skupu Akademije prirodnih nauka SAN, od 25.9.1945. g., usvojen je nacrt pravilnika Matematičkog instituta. Konačna odluka o osnivanju doneta je na skupu svih akademika održanom 26. aprila 1946. g. Na II skupu Akademije prirodnih nauka, od 23.5.1946. g. konstituisan je Naučni savet Matematičkog instituta i potvrđen izbor akademika Antona Bilimovića za prvog upravnika a dopisnog člana SAN Radivoja Kašanina za sekretara Instituta. Prvi Nuačni savet sačinjavali su akademici: Milutin Milanković, Bogdan Gavrilović, Anton Bilimović, Vojislav V. Mišković i Nikola Saltikov, i dopisni članovi: Jovan Karamata i Radivoj Kašanin. Na III skupu Akademije prirodnih nauka SAN, od 8. juna 1946. g. izabrani su ostali saradnici Instituta: dr Ivan Arnovljević, Jakov Hlitčijev, dr Tadija Pejović, Milan Vrečko, dr Miloš Radojčić, dr Vojislav Avakumović i dr Tatomir P. Anđelić.

U narednoj, 1947. g. Akademija prirodnih nauka SAN, na sednici od 4.10.1947. izabrala je sledeće nove saradnike Instiuta: dr Dragoljuba Markovića, dr Konstantina Voronjeca, i Miodraga Tomića, a na VII skupu, od 13.12.1947. g. Miodraga Milosavljevića i dr Danila Raškovića.

Naučni savet i ostali saradnici Matematičkog instituta sačinjavali su početni sastav Veća Matematičkog instituta.

Tako konsituisani institut, sa svim potrebnim organima uprave i 14 saradnika, mogao je početi sa izvršavanjem zadataka radi kojih je osnovan. Ti zadaci su:

a) da okuplja naučne radnike na polju matematičkih nauka, stvara im uslove za što uspešniji istraživački rad i omogući da rezultati tog rada posluže unapređenju matematičkih nauka i širenju matematičkog znanja;

b) da između mladih saradnika odabere one koji pokazuju želju i sposobnost za naučni rad, i omogući im da postanu samostalni naučni radnici;

v) da uspostavlja saradnju sa sličnim ustanovama u zemlji i inostranstvu i predstavlja državu u međunarodnim organizacijama za unapređenje matematike.

SMEŠTAJ. Od osnivanja danas, Institut je uvek bivao smešten gde i Srpka akademija nauka. Od osnivanja do jula 1948. g. to su bile prostoriji u Beogradu, Brankova ulica br 15, a od jula 1948 do 2001. g u Knez Mihailovoj ulici, br. 35, na prvom spratu i jednom delu IV sprata.

Profesori koji su predložili osnivanje Matematičkog instituta u okviru SANU pripadali su pre Drugog svetskog rata Matematičkom seminaru Beogradsskog univerziteta kojim je izmedu dva svetska rata rukovodio MIhailo Potrovic - Alas.

Redovni rad Institut je počeo prvom sednicom Veća Matematičkog instituta, 22.6.1946. g. na sednici je izabrano 7 odbora: 1) za publikacije, 2) za univerzitetsku matematičku nastavu, 3) za srednjoškolsku matematičku nastavu, 4) za biblioteku, 5) za terminologiju, 6) za širenje matematičkih znanja i 7) za veze sa inostranstvom.

Ovi odbori su odmah počeli sa radom, time je Institut otpočeo ostvarenje svojih osnovnih zadataka.

Prvo saopštenje u Matematičkom institutu održano je na II sednici Veća od 5.7.1946. To je bilo predavanje akademika Antona Bilimovića: "Pojam čistog priraštaja diferencialnog izraza i njegova primena".

Od 22. juna 1946. g. do kraja iste godine u Institutu je urađeno od usvojenog programa sledece: održane su 4 sednice Naučnog saveta, 7 sednica Beća, sa 12 saopštenja, 16 sednica Odbora za matematičku terminologiju, koji je za to vreme obradio 2.240 matematičkih termina i izradio odgovarajuću kartoteku; odbor za publikacije izvršio je pripreme za izdavanje časopisa i drugih publikacija; uspostavljena je veza sa više od 100 inostranih naučnih ustanova. Institut je poslao svog predstavnika V. Miškovića na Njutnovu proslavu u Londonu, 15. jula 1946. Obrazovan je i Odbor za teoriju verovatnoće sa primenama. Nabavljen je najnužniji nameštaj i veliki broj knjiga. Nabavku knjiga i njihovo uvođenje u knjigu inventara obavljali su besplatno: upravnik, akademik Anton Bilimović i saradnici Instituta, posebno Tatomir P. Anđelić.

U narednim godinama Institut je stalno povećavao svoju aktivnost, okupljao sve više matematičara i mehaničara iz Beograda i cele Srbije, organizovao i usaglašavao naučna istraživanja u Srbiji. Do promene statusa Instituta, tj. do 1961. g. održano je ukupno 588 saopštenja, od čega 440 iz matematike i 148 iz mehanike. (V. Saopštenja...) Naučne radove saopštavali su: a) saradnici Instituta, b) inostrani naučnici kao gosti. Najveću aktivnost u ovoj delatnosti pokazali su članovi Akademije a najveći broj saopštenja održao je akademik Jovan Karamata. U tom periodu izdavane su sledeće publikacije: 1. časopis Publication de l' Institut mathematique (14 knjiga), 2) Posebna izdanja - Editions speciales (3 knjige), 3) Klasični naučni spisi - Oeuvres classiques (15 knjiga), 4) Zbornik radova - Recueil de travaux (11 knjiga), 5) Nautički godišnjak - Nautical Almanac (6 knjiga), 6) Godišnjak našeg neba - Annuaire de notre ciel (7 kniga).

Navedimo najpre prva dva velika dela na koja je, odmah po osnivanju, svoj rad usmerio Matematički institut.

Jedno je pokretanje časopisa Publicatiojs de l' Insitut Mathematique, čiji je prvi broj izišao 1947. godine. Radovi u časopisu štampani su isključivo na jezicima medjunarodnih kongresa: engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom. Primetimo da se već u tom broju pojavljuje ime velikog poljskog matematičara Vaclava Sjerpinskog.

Ovaj časopis je, u stvari, nastavak rada časopisa Publications mathematiques de l' Univesite de Belgrad, koji je počeo da izlazi 1932. godine.

Drugo veliko delo je stvaranje biblioteke Matematičkog instituta. U trenutku osnivanja Institut nije imao ni jedne jedine knjige, jer je sav knjižni fond iz matematike i mehanike uništen u toku Drugog svetskog rata.

Od 1946. do kraja 1953. godine finansiranje rada Instituta bilo je u okviru budžeta Srpske akademije nauka.

U 1954. godini, na osnovu člana 1, 3 i 10 Osnovne uredbe o ustanovama sa samostalnim finansiranjem (Službeni list SFRJ broj 51/53) i zaključaka Izvršnog veća Skupštine SR Srbije broj 1229/54, Srpska akademija nauka donela je rešenje br. 663 od 26. februara 1954. godine o prelasku Matematičkog instituta na poslovanje kao ustanove sa samostalnim finansiranjem, s tim da je SAN nadležna za posloe i zadatke Instituta. Posle ovog, umesto Naučnog saveta isnovan je Upravni odbor i donet je novi Pravilnik Instituta, usvojen na VIII sednici Institutske komisije od 6. jula 1954. godine. Od 1954. godine do 3. juna 1961. godine finansijsko poslovanje je i dalje obavljano preko računovodstva Akademije, ali po zasebnom računu Instituta. I ovo, kao i prethodno, finansiranje bilo je uglavnom budžetsko. Poslednje razdoblje predstavljalo je pripremu za potpuno osamostaljivanje Instituta i njegovo izdvajanje iz sastava Akademije.

Od 1. jula 1961. do 1971. godine, Institut je dobijao finansijska sredstva za svoj rad od Saveznog fonda za nučni rad. 1971. godine Savezni fond je ukinut, te je od te godine do kraja 2000. godine finansiranje Matematičkog instituta na osnovu Programa istraživačkog rada po projektima Republičke zajednice nauke Srbije. Sredstva koja su ovim putem sticana nisu bila dovoljna za razijene programe Instiuta, zato su mnogi projekti koji se odnose na štampanja značajnih dela iz matematike i mehanike ostali neostvareni.

Prvi direktor Matematičkog instituta SAN bio je akademik Anton Bilimovič. Posle njega direktori su bili redom: Jovan Karamata, Radivoj Kašanin i Miodrag Tomić.

Prvi direktor Matematičkog instituta posle njegovog osamostaljivanja bio je profesor Tadija Pejović.

počeo je sa radom 29.11.1968. Oprema za Centar nabevljena je od kredita dobijenih od Savezne i Republičke zajednice za naučni rad. R. c. je pokrenuo izdavanje nove edicije MI pod naslovom

R. c. je zapošljavao matematičare, mehaničare, inženjere elektrotehnike i građevinarstva

Matematički instituta je od osnivanja imao dva službenika: Vojislava Popovića i Milana Čavčića. V. Popović je imao zvanje sekretara Instituta, a obavljao je posao bibliotekara - sve do 1963. g. - i sav rad oko izdanja časopisa Instituta (Publications i Zbornik radova). Milan Čavćić je pripremao sednice raznih organa Instituta i vodio personalnu arhivu Instituta. Blagajna SANU je bila i blagajna Instituta sve do jula 1961. godine. U 1963. godini primeqena su dva nova službenika: Ilija Bratić, bibliotekar (radio u Institutu od 1963 - 1992) i Milica Isidorivić, administrativni službenik (radila od 1963 -199?).

Posle 15 godina rada u sastavu Srpske akademije nauka, Matematički institut je, kao i ostali Akademijini instituti, izdvojen iz sastava Akademije i pretvoren u samostalnu naučnu ustanovu. To je učinjeno Uredbom Izvršnog veća Skupštine N. R. Srbije od 3. juna 1961. godine. Za osnivače ovako preobraženog Matematičkog instituta proglašeni su: Srpska akademija nauka i umetnosti, Izvršno veće Skupštine N. R. Srbije i Univerzitet u Beogradu.

Matematički institut imao je potom Savet koji je radio u dvostrukom sastavu: Savet u užem smislu, čije su članove birali saradnici Instituta (uglavnom nastavnici i asistenti univerziteta), i Savet u širem smislu, u čiji sastav su ulazili svi članovi Saveta u užem smislu i po tri (proveriti ovo????) predstavnika osnivača.

Prva sednica Saveta osamostaljenog instituta održana je 13. juna 1961. godine. Za predsednika Saveta izabran je general JNA Bogdan Vujošević, diplomirani mehaničar. Za vršioca dužnosti direktora Matematičkog instiuta Izvršno veće N. R. Srbije imenovalo je (pre preve sednice Saveta) profesora Tadiju T.(???) Pejovića. Ovoj prvoj sednici Saveta osamostaljenog Matematičkog instituta prisustvovao je pomoćnik predsednika Saveta za naučni rad Maksimović. Na prvoj sednici Saveta saopšteno je rešenje br. 889/61 Saveta za naučni rad Srbije da Matematički institut kao samostalna ustanova počinje sa radom 1. jula 1961. godine.

U Matematičkom institutu SANU okupljaju se matematičari i mehaničari koji pokazuju interes za bavljenje naučno-istraživačkim radom a zaposleni su na raznim fakultetima i drugim institutcijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije (Novi Sad, Niš, Kragujevac, čačak itd.). U Institutu oni ostvaruju međusobne naučne kontakte. Tu im stoji na raspolaganju bogata biblioteka knjiga, časopisa i referativnih žurnala, bez kojih nema naučnog rada.

Na redovnim sednicama dvaju odeljenja - Odeljenja za matematiku i Odeljenja za mehaniku - podnose se originalna naučna saopštenja i o njima raspravlja. Ova saopštenja su i neka vrsta filtera naučnog stvaralaštva, uz informativnu funkciju koju imaju. Na ove sednice pozivaju se, s vremena na vreme, poznati inostrani naučnici kao predavači i time održava kontakt sa najnovijim dostignućima u svetu. Najčešći gosti bili su iz SSSR (u poslednje vreme iz Rusije i Ukrajine), SAD, zatim Engleske, Nemačke, Poljske, Japana, Italije, češke, Mađarske, Bugarske, Indije. U proseku gostuje devet naučnika godišnje. Neretko oni drže seriju predavanja prikazujući oblast svog naučnog rada. U toku svog pedesetogodišnjeg rada odeljenja Instituta održala su blizu 8000 sednica.

Jedan od najvažnijih oblika rada Instituta odvija se kroz rad seminara. Seminari su, pre svega, mesto okupljanja ljudi - kako već formiranih naučnih radnika tako i početnika koji su zainteresovani za određenu matematičku disciplinu i mesto gde se o određenoj problematici razgovara, ona izlaže, postavljaju problemi i pokušava naći rešenje. Oni su zatim mesto gde više ljudi ulaže svoje znanje i lična merila u vrednovanju rezultata koji se u seminaru saopštavaju, te su bitan oslonac za ocenu vrednosti kako saopštenog rada tako i same problematike kojom se pojedinci bave.

Matematički institut je organizator (ili suorganizator) niza naučnih skupova. Pomenimo neke:

• SIMPOSION O ŽIVOTU I RADU MIHAILA PETROVIćA (Beograd, 8-11.5.1968)
• SIMPOSION O UOPŠTENIM FUNKCIJAMA (Srebrno, 16-21.7.1971)
• KVAZIGRUPE I FUNKCIONALNE JEDNAčINE (Beograd, Novi Sad, 18-21.9.1974)
• TEORIJA SKUPOVA I OSNOVE MATEMATIKE (Beograd, 29.8-2.9.1977)
• ALGEBARSKA KONFERENCIJA (1980), GEOMETRIJSKA KONFERENCIJA (Beograd, 1980; Zagreb, 1981; Novi Sad, 1982; Rijeka, 1983; Aranđelovac, 1984; Sarajevo, 1986)

Svoju naučnu delatnost Matematički institut je iskazao putem svojih publikacija kojom je našu i svetsku javnost obavestio o svojim rezultatima i dostignutom nivou u ovladavanju delatnostima kojima je posvećen. Tu na prvom mestu dolazi časopis Publications de l' Institut mathţmatique (izlazi dva puta godišnje) koji je, na osnovu razmene slan u veliki broj naučnih institucija u svetu. Drugi naučni časopis koji izdaje Matematički institut u zajednici sa Jugoslovenskim društvom za mehaniku je Teorijska i primenjena mehanika (izlazi jedanput godišnje). Saopštenja držana u odeljenjima Instiuta objavljivana su, u velikom broju, upravo u ovom časopisu. Naravno, saradnici Instituta objavljivali su i u drugim jugoslovesnkim i međunarodnim časopisima iz matematike i mehanike.

Saopštenja sa naučnih skupova držanih kod nas objavljivana su, po pravilu u Zborniku radova Matematičkog instituta.

Osim ovih, Institut je izdavao niz kolekcija knjiga u više biblioteka. Knjige monografskog karaktera objavljivane su u Posebnim izdanjima, klasična dela matematike u biblioteci Klasični naučni spisi, knjige za popularizaciju matematike u biblioteci Matematički vidici, dela posvećena istoriji matematike i mehanike u biblioteci Istorija matematičkih i mehaničkih nauka, biblioteka Savremena računska tehnika i njene primene.

Sva izdanja Matematičkog instituta popisana su knjizi PREGLED IZDANJA (v. IZVORI), koju je objavio Institut 1986. godine.