Mechanics Colloquim

PROGRAM

PROGRAM ZA MART 2015.

Pozivamo Vas da učestvujete u radu sednica Odeljenja i to:

Sreda, 11. mart 2015. u 18 casova, sala 301f:
Damir Madjarevic, Fakultet tehnickih nauka, Univerzitet u Novom Sadu
STRUKTURA UDARNOG TALASA U VISETEMPERATURNOM MODELU BINARNIH GASNIH MESAVINA

Rezime: Matematicki posmatrano, udarni talas predstavlja singularnu povrs (talasni front) koja se krece u prostoru i na kojoj se javljaju skokovite promene fizickih velicina (gustine, brzine i temperature). Medjutim, kako su funkcije velicina stanja u stvarnosti neprekidne funkcije, sa izrazito velikim gradijentima, postoji potreba da se formiraju modeli koji ce dati realniju predikciju fizickih velicina u okolini singularne povrsi. Ovi efekti su u realnim uslovima posledica transportnih pojava (prenosa mase, kolicine kretanja i energije), ili relaksacionih procesa. Predmet ovog predavanja bice struktura udarnih talasa u gasnim mesavinama i njeno poredjenje sa rezultatima koje daje kineticka teorija gasova, sa posebnim osvrtom na fenomen preskoka temperature i analizu sirine udarnog talasa. Mesavina gasova modelirana je u okviru teorije prosirene termodinamike koriscenjem hiperbolicnog modela koji u sebe ukljucuje pretpostavku da svaka komponenta u mesavini ima svoju brzinu i temperaturu. Posebna paznja posvecena je uticaju odnosa masa komponetni mesavine na strukturu udarnog talasa. Mehanizam interakcije komponenti uzet je u obzir kroz strukturu generativnih clanova odredjenih na osnovu principa entropije i invarijantnosti u odnosu na Galilejeve transformacije. U prvom slucaju, model je ogranicen na disipativne mehanizme relaksacionog tipa. Ova pretpostavka istovremeno ogranicava opseg vrednosti parametara u modelu tj. analiza je ogranicena na slabe udarne talase, odnosno, male vrednosti Mahovog broja. Difuzivnost i vremena relaksacije, odredjena su koriscenjem rezultata kineticke teorije gasova, sto modelu daje mesoviti karakter. Rezultati modela su uspesno potvrdjeni poredjenjem sa eksperimentalnim podacima za mesavinu Helium-Argon. U drugom slucaju, ukljucivanjem viskoznosti i toplotne provodljivosti ukidaju se ogranicenja na vrednosti parametara. Ovo nam daje mogucnost da dobijene rezultate za strukturu udarnog talasa uporedimo sa rezultatima sofisticiranijih kinetickih modela. Prednost naseg pristupa ogleda se i u jednostavnosti numerickog postupka resavanja za razliku od postupaka za resavanje sistema Bolcmanovih jednacina ili direktnih simulacija Monte-Karlo metodom. Takodje, u oba slucaja izvrsena je i sveobuhvatna analiza strukture udarnog talasa za razlicite vrednosti parametara modela. Uocena je pojava fenomena preskoka temperature, kao i njegov nemonotoni karakter sa promenom odnosa masa komponenti.

Sreda, 18. mart 2015. u 18 casova, sala 301f:
Zoran Knezevic, Astronomska opservatorija i SANU, Beograd
DINAMICKA EVOLUCIJA PLANETSKIH SISTEMA

Rezime: Prividna pravilnost kretanja velikih planeta u Suncevom sistemu, a pogotovo spoljasnjih, tzv. gasnih dzinova, Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, navela nas je da sve do nedavno verujemo da su se one formirale na orbitama slicnim sadasnjim i da se nista dramaticno nije dogadjalo od tada. Otkrice ekstrasolarnih planeta pokazalo je, medjutim, da orbitalna struktura naseg planetskog sistema nije nimalo tipicna i da se, generalno, planetski sistemi nisu mogli formirati u danas posmatranim konfiguracijama, vec da su se ove bitno menjale usled netrivijalne dinamicke evolucije. U prvom delu ovog predavanja govoricemo o ranoj fazi evolucije dzinovskih planeta, kada se one jos uvek nalaze u gasnom disku, tj. o nekoliko prvih miliona godina nakon formiranja centralne zvezde. Zatim cemo prikazati evoluciju dzinova nakon nestanka gasa, kada oni nastavljaju da interaguju sa masivnim diskom planetezimala posmatranih oko zvezda starih i do jedne milijarde godina. Konacno, fokusiracemo se na unutrasnje, terestricke planete i pokazati kako njihov nastanak i evolucija kriticno zavisi od vec pomenute evolucije planeta dzinova.

Petak, 20. mart 2014. u 14 casova, sala 301f:
Zajednicki sastanak sa Odeljenjem za matematiku
Vladimir Dragovic, Matematicki institut SANU
PENLEVE VI I PONSELEOVI POLIGONI: NOVI ALGEBARSKO-GEOMETRIJSKI PRISTUP SLEZINGEROVIM JEDNACINAMA

Sreda, 25. mart 2014. u 18 casova, sala 301f:
Dragoslav Sumarac, Gradjevinski fakultet Beograd
MODEL ZA ANALIZU OSTECENjA KONSTRKCIJA USLED CIKLICNIH PLASTICNIH DEFORMACIJA

Rezime: Posmatra se najednostavniji nacin uvodjenja ostecenja konstrucija koje nastaje kao posledica zamora u plasticnoj oblasti. Polazeci od Prajzakovog histerezisnog opertaora, napravljen je model za analizu elastoplasticnog ponasanja materijala pri aksijalnom naprezanju i savijanju silama u plasticnoj oblasti. Usled plasticnih deformacija dolazi do pojave zamornih prslina (ostecenja). U izlaganju ce biti pokazano da se i ovaj fenomen moze modelirati uvodjenjem Prajzakovog operatora. Na nekoliko primera resetkastih nosaca pokazane su prednosti ovog nacina modeliranja u odnosu na postojece u literaturi i u komercijalnim programima (SAP, ABAQUS).

Predavanja su namenjena sirokom krugu slusalaca, ukljucujuci studente redovnih i doktorskih studija. Odrzavaju se sredom sa pocetkom u 18 casova u sali 301f na trecem spratu zgrade Matematickog instituta SANU, Knez Mihailova 36.