National Institute of the Republic of Serbia
ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζωῶν τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν
PROGRAM
Pozivamo Vas da ucestvujete u radu sednica Odeljenja i to:
SREDA, 04. decembar 2002. u 18 sati:
Veljko Vujicic
O INVERZNOM PROBLEMU HAMILTONOVIH DIFERENCIJALNIH JEDNACINA KRETANJA
Hamiltonove jednacine kao polaziste u teoriji o kretanju tela ili kao posledice nekih aksioma ili principa mehanike. Matematicki formalizam i mehanicka sustina. Nasuprot zadatku o integrabilnosti razmatra se mogucnost odredjivanja sila pomocu Hamiltonovih diferencijalnih jednacina kretanja. Prosti i znacajni primeri do uopstenja.
SREDA, 11. novembar 2002. u 18 sati:
Vladimir Dragovic
SEPARABILNI SISTEMI KLASICNE MEHANIKE I HIPERGEOMETRIJSKE FUNKCIJE
Posle kraceg pregleda istorije separabilnosti u klasicnoj mehanici, pokazuje se donekle neocekivana veza sa drugom klasicnom disciplinom - teorijom hipergeometrijskih funkcija. Apelove hipergeometrijske funkcije grade resenja Bertran-Darbuove jednacine.
SREDA, 18. novembar 2002. u 18 sati:
Katica Hedrih
O FUNKCIJAMA RASIPANJA NEKONZERVATIVNIH SISTEMA SA VISE STEPENI SLOBODE KRETANJA
Odredjene su funkcije rasipanja za uopstenu klasu otpornih sila proporcionalnih p-im stepenima brzina kretanja materijalnih tacaka nekonzervativnih sistema. Definisana je teorema i izvedena je veza izmedju kineticke i potencijalne energije i funkcija rasipanja prethodno definisanih sa nekonzervativne sisteme sa n stepeni slobode kretanja i holonomnim skleronomnim vezama. Definisana je teorema kojom je utvrdjena veza izmedju kineticke i potencijalne energije i funkcija rasipanja, prethodno definisanih za nekonzervativne sisteme, sa reonomnim vezama i sa n stepeni slobode kretanja i reonomne koordinate i sile promene reonomne veze. Za jednu klasu reonomnih nekonzervativnih sistema, koji imaju odgovarajuci ekvivalentni skleronomni nekonzervativni sistem izvedene su veze izmedju kineticke i potencijalne energije i funkcija rasipanja ekvivalentnih nekonzervativnih sistema sa n stepeni slobode kretanja.
SREDA, 25. novembar 2002. u 18 sati:
1. Prof. Zarko Spasic, prorektor Univerziteta u Beogradu
UNIVERZITETI KROZ REFORMU U EVROPSKI OBRAZOVNI PROSTOR
2. Zoran Markovic
O mogucnostima ucesca nasih istrazivaca i instituta u 6. okvirnom programu Evropske unije za istrazivanja, tehnoloski razvoj i demostracione aktivnosti
Posle sopstenja, bice odrzan NOVOGODISNJI KOKTEL.
Sednice se odrzavaju u zgradi SANU, Knez Mihailova 35, u sali 2 na prvom spratu.