ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Mechanics Colloquim

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
ODELJENJE ZA MEHANIKU

PROGRAM ZA FEBRUAR 2010.

Pozivamo Vas da učestvujete u radu sednica Odeljenja i to:

SREDA, 10. februar 2010. u 18 sati:


Prof. Vladimir Vujicic Fakultet tehnickih nauka, Novi Sad
MERENJE U TACKI I MERENJE NA INTERVALU

U radu se razmatraju dve strategije digitalnih merenja: merenje u tacki i merenje na intervalu. Prva strategija je siroko primenjena i predstavlja standardni metod. Za merenja velike tacnosti ova strategija je veoma zahtevna u pogledu tehnologije procesiranja i merenja signala. Druga strategija je razvijena nedavno i ima jasne prednosti nad prvom u sledece tri oblasti teorije i prakse merenja: merenja pri visokim frekvencijama, merenja signala se sumom i merenja kod kojih se javljaju nelinearnosti. Ove tri prednosti mogu biti kombinovane.

U predavanju ce biti iznete najznacajnije odlike obe strategije kao i autorov doprinos ovoj problematici.

SREDA, 17. februar 2010. u 18 sati:


Prof. Dusan Kovacevic, Fakultet tehnickih nauka, Novi Sad
TEORIJSKI I PRAKTICNI ASPEKTI MKE MODELIRANJA PRELAZNIH I KONTURNIH USLOVA KONSTRUKCIJSKIH SISTEMA

U svakodnevnoj gradjevinskoj projektantskoj praksi najcesce se za opisivanje ponasanja konstrukcija, koriste linearni MKE modeli sa idealnim vezama (krute ili zglobne veze, nepomerljivi oslonci ili ukljestenja). Ovakvi modeli u nekim slucajevima nisu dovoljno dobra aproksimacija realnog ponasanja konstrukcijskog sistema. Postoje i problemi za koje model sa idealnim vezama nije moguce resenje.  U tom smislu se koriste konacni elementi posebne namene ili tzv. "specijalni KE" za modeliranje prelaznih i konturnih uslova. Formulisanje i primena ovih KE zahteva razmatranje i pojedinih numerickih aspekata MKE modeliranja. Ovde se navode primeri koji isticu potrebu ili neophodnost modeliranja realnih konturnih i prelaznih uslova, kao i prednosti i nedostaci pojedinih modela.



SREDA, 24. februar 2010. u 18 sati:
Prof. Veljko Vujicic, Matematicki institut SANU, Beograd
VEKTOR U MEHANICI I VEKTORSKI PROSTOR U MATEMATICI

U recniku matematickih termina (Mat. Inst., 1965) nalazimo termine "vektor" i "vektorski prostor" na srpskom, ruskom, francuskom engleskom i njemackom a u udzbenickom recniku-prirucniku (sa engleskim ekvivalentima) (Petersburg 1997.) nema termina "vektor" niti "vektorski prostor"! U Institutu se ponavlja pitanje "sta je vektor?!", kao i sta je "vektorski prostor?!" Odgovori su razliciti pa i operacije, racuni i zakljucivanja na osnovu istih. Naslovna tema je samo na izgled prosta. U pozadini je: linearna algebra, linearna geometrija, linearne mnogoobraznosti, te i linearne transformacije. Vise detalja se daje vektoru polozaja i vektoru ubrzanja.

Sednice se održavaju u zgradi SANU, Knez Mihailova 35, u sali 2 na prvom spratu.

Sekretar Odeljenja
Bojan Međo
Upravnik Odeljenja
Akademik Teodor Atanacković, s.r.