ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Mechanics Colloquim

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
ODELJENJE ZA MEHANIKU

PROGRAM ZA MART 2015.

Pozivamo Vas da učestvujete u radu sednica Odeljenja i to:

Sreda, 11. mart 2015. u 18 casova, sala 301f:
Damir Madjarevic, Fakultet tehnickih nauka, Univerzitet u Novom Sadu
STRUKTURA UDARNOG TALASA U VISETEMPERATURNOM MODELU BINARNIH GASNIH MESAVINA

Rezime: Matematicki posmatrano, udarni talas predstavlja singularnu povrs (talasni front) koja se krece u prostoru i na kojoj se javljaju skokovite promene fizickih velicina (gustine, brzine i temperature). Medjutim, kako su funkcije velicina stanja u stvarnosti neprekidne funkcije, sa izrazito velikim gradijentima, postoji potreba da se formiraju modeli koji ce dati realniju predikciju fizickih velicina u okolini singularne povrsi. Ovi efekti su u realnim uslovima posledica transportnih pojava (prenosa mase, kolicine kretanja i energije), ili relaksacionih procesa. Predmet ovog predavanja bice struktura udarnih talasa u gasnim mesavinama i njeno poredjenje sa rezultatima koje daje kineticka teorija gasova, sa posebnim osvrtom na fenomen preskoka temperature i analizu sirine udarnog talasa. Mesavina gasova modelirana je u okviru teorije prosirene termodinamike koriscenjem hiperbolicnog modela koji u sebe ukljucuje pretpostavku da svaka komponenta u mesavini ima svoju brzinu i temperaturu. Posebna paznja posvecena je uticaju odnosa masa komponetni mesavine na strukturu udarnog talasa. Mehanizam interakcije komponenti uzet je u obzir kroz strukturu generativnih clanova odredjenih na osnovu principa entropije i invarijantnosti u odnosu na Galilejeve transformacije. U prvom slucaju, model je ogranicen na disipativne mehanizme relaksacionog tipa. Ova pretpostavka istovremeno ogranicava opseg vrednosti parametara u modelu tj. analiza je ogranicena na slabe udarne talase, odnosno, male vrednosti Mahovog broja. Difuzivnost i vremena relaksacije, odredjena su koriscenjem rezultata kineticke teorije gasova, sto modelu daje mesoviti karakter. Rezultati modela su uspesno potvrdjeni poredjenjem sa eksperimentalnim podacima za mesavinu Helium-Argon. U drugom slucaju, ukljucivanjem viskoznosti i toplotne provodljivosti ukidaju se ogranicenja na vrednosti parametara. Ovo nam daje mogucnost da dobijene rezultate za strukturu udarnog talasa uporedimo sa rezultatima sofisticiranijih kinetickih modela. Prednost naseg pristupa ogleda se i u jednostavnosti numerickog postupka resavanja za razliku od postupaka za resavanje sistema Bolcmanovih jednacina ili direktnih simulacija Monte-Karlo metodom. Takodje, u oba slucaja izvrsena je i sveobuhvatna analiza strukture udarnog talasa za razlicite vrednosti parametara modela. Uocena je pojava fenomena preskoka temperature, kao i njegov nemonotoni karakter sa promenom odnosa masa komponenti.

Sreda, 18. mart 2015. u 18 casova, sala 301f:
Zoran Knezevic, Astronomska opservatorija i SANU, Beograd
DINAMICKA EVOLUCIJA PLANETSKIH SISTEMA

Rezime: Prividna pravilnost kretanja velikih planeta u Suncevom sistemu, a pogotovo spoljasnjih, tzv. gasnih dzinova, Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, navela nas je da sve do nedavno verujemo da su se one formirale na orbitama slicnim sadasnjim i da se nista dramaticno nije dogadjalo od tada. Otkrice ekstrasolarnih planeta pokazalo je, medjutim, da orbitalna struktura naseg planetskog sistema nije nimalo tipicna i da se, generalno, planetski sistemi nisu mogli formirati u danas posmatranim konfiguracijama, vec da su se ove bitno menjale usled netrivijalne dinamicke evolucije. U prvom delu ovog predavanja govoricemo o ranoj fazi evolucije dzinovskih planeta, kada se one jos uvek nalaze u gasnom disku, tj. o nekoliko prvih miliona godina nakon formiranja centralne zvezde. Zatim cemo prikazati evoluciju dzinova nakon nestanka gasa, kada oni nastavljaju da interaguju sa masivnim diskom planetezimala posmatranih oko zvezda starih i do jedne milijarde godina. Konacno, fokusiracemo se na unutrasnje, terestricke planete i pokazati kako njihov nastanak i evolucija kriticno zavisi od vec pomenute evolucije planeta dzinova.

Petak, 20. mart 2014. u 14 casova, sala 301f:
Zajednicki sastanak sa Odeljenjem za matematiku
Vladimir Dragovic, Matematicki institut SANU

PENLEVE VI I PONSELEOVI POLIGONI: NOVI ALGEBARSKO-GEOMETRIJSKI PRISTUP SLEZINGEROVIM JEDNACINAMA

Sreda, 25. mart 2014. u 18 casova, sala 301f:
Dragoslav Sumarac, Gradjevinski fakultet Beograd
MODEL ZA ANALIZU OSTECENjA KONSTRKCIJA USLED CIKLICNIH PLASTICNIH DEFORMACIJA

Rezime: Posmatra se najednostavniji nacin uvodjenja ostecenja konstrucija koje nastaje kao posledica zamora u plasticnoj oblasti. Polazeci od Prajzakovog histerezisnog opertaora, napravljen je model za analizu elastoplasticnog ponasanja materijala pri aksijalnom naprezanju i savijanju silama u plasticnoj oblasti. Usled plasticnih deformacija dolazi do pojave zamornih prslina (ostecenja). U izlaganju ce biti pokazano da se i ovaj fenomen moze modelirati uvodjenjem Prajzakovog operatora. Na nekoliko primera resetkastih nosaca pokazane su prednosti ovog nacina modeliranja u odnosu na postojece u literaturi i u komercijalnim programima (SAP, ABAQUS).




Predavanja su namenjena sirokom krugu slusalaca, ukljucujuci studente redovnih i doktorskih studija. Odrzavaju se sredom sa pocetkom u 18 casova u sali 301f na trecem spratu zgrade Matematickog instituta SANU, Knez Mihailova 36.

dr Katarina Kukic
Sekretar Odeljenja za mehaniku
Matematickog instituta SANU
dr Vladimir Dragovic
Upravnik odeljenja za mehaniku
Matematickog instituta SANU