ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
Seminar za istoriju i filosofiju matematike

PLAN RADA ZA JUN 2010.

UTORAK, 01. jun 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Jelena Milogradov-Turin, Matematicki fakultet, Beograd
UTICAJ FRANCUSKE NA RAZVOJ ASTRONOMIJE U SRBIJI (II)

Rezime: U drugom delu - nastavku predavanja iz marta 2010. godine - bice izlozen uticaj Francuske na razvoj astronomije u Srbiji pocev od kraja II svetskog rata pa do danasnjih dana. Bice izneti podaci za AOB, za Univerzitet u Beogradu i astronomska amaterska drustva. Opisani su vidovi saradnje i izlozeni najznacajniji rezultati. Bice dat i osvrt na odgovarajuci deo izlozbe u Francuskom kulturnom centru "Kosmos na dohvat ruke", odrzane septembra 2009, kojim je rukovodio autor ovog izlaganja. Razvoj ce biti obraden detaljnije no na izlozbi.

UTORAK, 08. jun 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Aleksandar Nikolic, Univerzitet u Novom Sadu
POVISLJIVOST KAO KARAMATIN USLOV ABEL ZBIRLJIVIH REDOVA

Rezime: Najveci srpski matematicar Jovan Karamata (1902-1967) je svetsku slavu stekao radeci u oblasti teorema Tauberove prirode. Njegov jednostavan i elegantan dokaz Hardi-Litlvudove teoreme nasao je mesto u poznatim monografijama Ticmarsa, Knopa, Deca, Videra, Hardija, Favara, Bingama. Manje je poznato da je metod koriscen u tom dokazu prvi put spomenut na skupu Akademije prirodnih nauka SANU 1929. godine. Tada je Karamata uveo pojam povisljivosti kao novog uslova konvergencije Abel zbirljivih redova. To je kljucni momenat u istorijskom sagledavanju Karamatinog cuvenog dokaza Hardi-Litlvudove teoreme.

UTORAK, 15. jun 2010. u 12:15 sati
SASTANAK SEMINARA NECE BITI ODRZAN ZBOG ISTOVREMENOG ODRZAVANJA KONFERENCIJE "ISTORIJAT LOGIKE U SRBIJI"
Pozivam ucesnike seminara da prisustvuju ovoj konferenciji koja ce se odrzati 14. i 15. juna na Matematickom fakultetu u Beogradu.

Detaljna satnica ce biti objavljena, i poslata i ucesnicima ovog seminara, kasnije sledece sedmice.

UTORAK, 22. jun 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Dorde Musicki, Fizicki fakultet, Beograd
O SISTEMU OD n DIFERENCIJALNIH JEDNACINA SA SAMO JEDNOM NEPOZNATOM FUNKCIJOM - SA ASPEKTA JEDNOG PROBLEMA MEHANIKE

Rezime: Ovaj problem se razmatra sa aspekta pitanja pod kojim uslovima se jedan nekonzervativan mehanicki sistem moze smatrati kao kvazikonzervativan i pokazuje se da je za to potrebno i dovoljno da postoji bar jedno partikularno resenje jednog sistema od n diferencijalnih jednacina sa samo jednom nepoznatom funkcijom. Medutim, pri tome je pokazano da postoje i takva resenja ovog problema koja ne zadovoljavaju ni jednu od ovih n diferencijalnih jednacina, ali zadovoljavaju njihovu lineranu kombinaciju, sto dovodi to sukoba shvatanja sta je resenje ovog sistemaod n diferencijalnih jednacina sa jednom nepoznatom funkcijom ako se posmatra izolovano i ako se posmatra u sklopu nekog problema.

UTORAK, 29. jun 2010. u 12:15 sati
Dr Miodrag Kapetanovic, visi naucni saradnik, MI SANU, Beograd

JOS PONESTO O KEPLEROVIM ZAKONIMA (ZAR OPET?)

Rezime: Cilj predavanja je da ukaze, koristeci se Keplerovim zakonima kao tipicnim primerom, na sledeca pitanja:
1) Kada i u kom smislu su zakoni fizike ujedno i matematicka tvrdenja ili uprosceno: gde prestaje merenje a pocinje racunanje (Calkulus!).
2) Buduci da Keplerovi zakoni spadaju u kinematiku (iskazani su "jezikom kinematike"), da li to znaci da se mogu (strogo) izvesti iz nekih kinematickih principa, ili je obavezna "upotreba" Njutnovih zakona, tj. i dinamike?
3) Imajuci sve ovo u vidu, da li su, dakle, Keplerovi zakoni samo prica o Suncu i planetama (istorija je ujedno i teorija) ili imaju vecu opstost?.
4) Najzad, posto je ovo i kraj "zimsko-prolecnog zasedanja", vazan cilj je da izlaganje uspe da bude krace od diskusije!

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.

Rukovodilac Seminara

Prof. dr Milan Božić