ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
Seminar za istoriju i filosofiju matematike

PLAN RADA ZA MAJ 2009.

UTORAK, 05. maj 2009. u 12:15 sati
Prof. Dr Pavle Miličić, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu
JEDNA APOLONIJEVA TEOREMA I NjENA UOPŠTENjA

Rezime: Pored kratkog osvrta na Apolonijevo mesto u matematici stare Grčke, navode se neka uopštenja ove teoreme, od kojih neka pripadaju novijim matematičkim periodima.

UTORAK, 12. maj 2009. u 12:15 sati
Akademik prof. Dr Mileva Prvanović, Univerzitet u Novom Sadu, Beograd
KELI-KLAJNOVA KLASIFIKACIJA METRIČKIH GEOMETRIJA U RAVNI

Rezime: Biće izložene neke dopune predavanja prof. Pavla Miličića: "Pojam kretanja u euklidskim i nekim neeuklidskim prostorima".

UTORAK, 19. maj 2009. u 12:15 sati
Konstantin Starčević, diplomirani matematičar, Beograd
RAZVOJ TRADICIJA TEKSTA EUKLIDOVIH ˙˙ELEMENATA˙˙. ČIJA TRADICIJA VERNIJE PRENOSI AUTENTIČNOG EUKLIDA ˙˙ VIZANTIJSKA, KAO DIREKTNA, ILI ARAPSKA I ARAPSKO-LATINSKA, KAO INDIREKTNE?

Rezime: Krajem 19. stoleća prvi put je dovedena u sumnju apsolutna primarna važnost vizantijske tradicije teksta Euklidovih ˙˙Elemenata˙˙. Nemački arabista Klamrot prvi je javno (1881. godine) postavio tezu da arapska tradicija, mada indirektna (tj. nastala tradicijom prevođenja s grčkih rukopisa), ipak ima prednost nad vizantijskom kao direktnom (tj. nastalom putem sukcesivnog prepisivanja, započetog najpre prepisom originala, a potom produžavanog u vidu niza ˙˙prepisa s prepisa˙˙ tokom vekova). Ubrzo zatim editor najboljeg dosad kritičkog izdanja grčkog teksta ˙˙Elemenata˙˙, veliki danski klasični filolog Hajberg, smatrajući se direktno izazvanim, odgovorio je negativno (1884. godine), tvrdeći da Klamrot nije u pravu. Hajbergovi argumenti bili su ubedljiviji i ceo naučni svet toga doba stao je na njegovu stranu. Ali istraživanja u drugoj polovini prošlog stoleća i prvih godina sadašnjeg dovela su do ponovnog oživljavanja ove polemike i do novih rezultata, koji više idu u prilog Klamrotovoj tezi. Sumiranje i ocena tih rezultata u stvari i predstavlja sadržinu ovog predavanja.

UTORAK, 26. maj 2009. u 12:15 sati
Miloš Milovanović, istraživač-pripravnik Matematičkog instituta SANU
ANTROPOZOFIJA PROFESORA RADOJČIĆA

Rezime: Biće reči o dr Milošu Radojčiću, profesoru Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu i dopisnom člana SANU, kao jednom od osnivača Jugoslovenskog antropozofskog društva. U pozadini celokupnog Radojčićevog istraživanja u matematičkim naukama bilo je antropozofsko učenje i u tom učenju geometrija. Ona ga je vodila ka tada najsavremenijim problemima matematike i matematičke fizike.

Sednice seminara odrzavaju se u biblioteci Matematičkog instituta SANU, sala 305, Beograd, Knez Mihailova 36, na III spratu.

Rukovodilac Seminara Prof. dr Milan Božić