Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

PROGRAM

UTORAK, 02. novembar 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Jelena Milogradov-Turin, Matematicki fakultet, Beograd i Dr Miodrag Dacic, visi naucni saradnik, Astronomska opservatorija Beograd
PROFESOR DR ZAHARIJE BRKIC

Rezime: Zivot i delo Zaharija Brkica, diplomiranog matematicara a istaknutog astronoma, bice izneti uz ocenu njegovog doprinosa astronomiji u Srbiji. Govorice se o fondu "Profesor dr Zaharije Brkic", koji je osnovala porodica Brkic posle njegove smrti. Iz tog fonda se, od 1981. godine, dodeljuje nagrada najboljem studentu astronomije te skolske godine, upravo u ovo doba godine.. Izlaganje ce biti praceno video prezentacijom.

UTORAK, 09. novembar 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Branko Vulicevic, redovni profesor univerziteta u penziji
BESKONACNA MATRICA KOJA IMA ZAJEDNICKU GLAVNU DIJAGONALU SA SVOJOM PRAVOM BESKONACNOM PODMATRICOM

Rezime:Svaka beskonacna matrica A ima pravu beskonacnu podmatricu J. Matrica J je, naprimer, matrica A bez prve vrste. Neka se matrica Ar dobija permutacijama i prenumeracijama vrsta matrice A, tako sto prva i druga vrsta matrice A uzajamno promene mesta i indekse, i u tako izmenjenoj matrici A, druga i treca vrsta uzajamno promene mesta i indekse itd, dok sve vrste matrice A, uzastopno, dve po dve, ne promene mesta i indekse. Matrice Ar i J imaju istu glavnu dijagonalu i ta dijagonala ne dostize najmanje jednu vrstu matrice Ar. Prema tome, K (Kantorovim) dijagonalnim postupkom, u kojem je argument glavna dijagonala matrice Ar, ne moze se dobiti niz koji se razlikuje od svih vrsta matrice Ar.

UTORAK, 16. novembar 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Katica R. Stevanovic-Hedrih, Matematicki institut SANU, Beograd
PROFESOR DANILO P. RASKOVIC

Zivot posvecen mehanici, inzenjerstvu i matematici

Povodom 100 godina od rodenja znamenitog Uzicanina, Beogradanina i Nislije

Rezime: Danilo Raskovic (28. avgust 1910 - 29. januar 1985) doktor tehnickih nauka, diplomirani masinski inzenjer i diplomirani matematicar, utemeljivac je prvih naucno zasnovanih kurseva mehanike na Masinskom fakultetu u Beogradu. Isto se odnosi i na kurseve Otpornosti materijala, Teorije elasticnosti i Teorije oscilacija. Autor je mnogobrojnih i visokotiraznih udzbenika visokog naucno-nastavnog nivoa i sa dobrom matematickom zasnovanioscu. Uveo je vektorski, matricni i tenzorski racun u nastavu mehanike na Masinskom fakultetu u Beogradu, sto je kasnije preneo i na druge masinske fakulctete (Nis, Kragujevac, Mostar), cime je dao jedan od najkrupnijih doprinosa da sa Masinskog fakulteta u Beogradu, i drugih tehnickih fakulteta izlaze dplomirani masinski inzenjeri visokog nivoa teorijskih znanja i sposobnosti da ih primene. Napisao je i prvi univerzitetski udzbenik iz Teorije oscilacija kod Srba, koji sadrzi i njegove originalne rezultate i doprinose ovoj oblasti. Ostavio je znacajne naucne rezultate iz oblasti Teorije elasticnosti i Teorije oscilacija. Stvorio je dobru kadrovsku osnovu na Masinskom fakultetu u Nisu da se utemelje istrazivanja iz oblasti nelinearne mehanike. Bio je patriota i castan covek. U 1962. i 1963. je bio upravnik Odeljenja za mehaniku Matematickog instituta SANU. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Nisa za doprinos razvoju nauke i Univerziteta u Nisu.

UTORAK, 23. novembar 2010. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenkovic, profesor matematike i informatike, Beograd
MATEMATIKA U ASTRONOMIJI

Rezime: Predavanje koje sledi je nastavak prethodnog predavanja "MERNI INSTRUMENTI KROZ ISTORIJU". Sastoji se od prezentovanja razvoja pojedinih matematickih disciplina u astronomiji i obrade zaboravljenih analognih racunara kao mernih astronomskih instrumenata. Cilj je da se istakne neophodnost matematickog aparata u astronomiji.

UTORAK, 30. novembar 2010. u 12:15 sati
Mr Anastasia Larvol, istoricar, Beograd

ALBERT AJNSTAJN I MILEVA MARIC - O RELATIVNOSTI JEDNE LjUBAVI

Rezime: Teorija relativnosti je bez sumnje jedan od najsvetlijih trenutaka u istoriji nauke. Iako je, medutim, od njenog nastanka do danas prate brojne kontraverze o tome kome treba pripisati pravo na autorstvo, u javnosti, pa cak i naucnoj, je vise manje uvrezeno misljenje da je ona uglavnom delo jednog coveka- Alberta Ajnstajna. O ulozi velikih naucnika kao sto su Lorenc, Poenkare, a posebno Hilbert ne prica se previse. Posebno pitanje, koje se dosad takode stidljivo postavljalo, odnosi se na ulogu koju je Mileva Maric imala u stvaranju teorije koja je njenom tadasnjem suprugu donelo svetsku slavu. Od nedavno jedan od instituta cuvene Politehnike u Cirihu, gde je Mileva studirala sa Albertom i bila prvi zenski student, nosi njeno ime. Na predavanju ce biti reci o najnovijim cinjenicama koje na njihov odnos bacaju novo svetlo. Takode ce biti prikazan dokumentarni film " Mala moja vestica" sa kojim je autorka, koja je magistar istorije, uspesno ucestvovala na prestiznim svetskim festivalima.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.