ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
Seminar za istoriju i filosofiju matematike

PLAN RADA ZA NOVEMBAR 2015.

UTORAK, 3. novembar 2015. u 12:15 sati
Prof. Dr Katica (Stevanovic) Hedrih, Matematicki institut SANU
POVODOM 30 GODINA OD SMRTI PROFESORA DANILA RASKOVICA

Rezime: Sadrzaj predavanja ce biti usmeren na uvodjenje tenzorskog racuna u univerzitetsku nastavu u Srbiji i Jugoslaviji i na doprinose tome Profesor dr Ing. dipl. Math. Danila P. Raskovica (1910-1985). Istovremeno se govori i o prvaku tenzorskog racuna akademiku Tatomiru Andjelicu (1903-1993), kao i profesoru Akitsugu Kawaguchi (April 8, 1902, Kumamoto Prefecture, Kyushu Region) osnivacu casopisa Tenzorski racun i naucnog drustva Tensor Society i njegovim naucnim vezama sa nasim naucnicima.
Bice dat i osvrt na poslednju konferenciju iz septembra 2015 godine iz diferencijalne geometrije i primena u organizaciji Tensor Society.
Istovremeno ce biti napravljen pokusaj da se odgovori na pitanje kakav je profil naucnika i istrazivaca potreban Srbiji? Da li usko specijalizovani, ili onih sirih naucnih kompetencija? Polazeci od siroke naucne i nastavne kompetencije profesora Danila P. Raskovica i Tatomira Andjelica ukazuje se na potrebu formiranja nove generacije istrazivaca sire naucne kompetencije i mogucnosti integracije naucnih saznanja na osnovama Petroviceve teorije Elementi matematicke fenomenologije i fenomenoloskog preslikavanja! Otvara se i pitanje da li je Mihailo Petrovic samo matematicar, ili naucnik sirine koju je imao njegov profesor Julius Henri Poincare.

UTORAK, 10. novembar 2015. u 12:15 sati
Prof. Dr Veljko Vujicic, Matematicki fakultet, Beograd
ISTORIJSKE IZMENE MATEMATICKIH STAVOVA FILOZOFIJE PRIRODE

Polazi se od definicije vektora kao tenzora prvog ranga, koji zadovol.ava: vektor brzine u tacki, ubrzanja u tacki, sile u tacki, moment sile u tacki,...

Umesto drugog izvoda koordinatnih funkcija, koji sadrzi Kristofelove simbole, ispisuju se jednacine bez tih simbola. To dovodi do vaznosti linearne transformacije standardnih i tenzorskih integrala.

UTORAK, 17. novembar 2015. u 12:15 sati
Dr Igor Salom, Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu
OD AJNSTAJNOVOG LIFTA DO CRNIH RUPA I VELIKOG PRASKA

Rezime: Predavanje prati logi.ki tok ideja koje su vodile od Specijalne do Opste teorije relativnosti, sa posebnim osvrtom na neke od Ajnstajnovih misaonih eksperimenata. Zatim se ukratko sumiraju osnove matematickog formalizma Ajnstajnove teorije gravitacije, da bi u poslednjem delu bilo razmatrano Svarcsildovo i Fridmanovo resenje Ajnstajnovih jednacina i njihov fizicki smisao. Predavanje je popularnog karaktera.

UTORAK, 24. novembar 2015. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenkovic, profesor matematike i informatike, Beograd
SVETLOST U DELU MILUTINA MILANKOVICA

Rezime: "Mene cudnom snagom beskonacnost privlaci i zelim da dograbim celu vasionu i da svetlost njenu rasprostrem, te da osvetli svaki kutak. Katkad, na krilima svoje uobrazilje, preduzimao sam daleka putovanja u beskrajnu vasionu ili u drevnu proslost da bih svojim rodjenim ocima sagledao izbliza ono sto je nauka opazila izdaleka" navodi Milankovic u svojoj autobiografiji.

Milutin Milankovic je izmedju ostalog uradio i dva naucna rada O teoriji Majkelson-Morlijeva eksperimenta, (1912 godine) i O drugom postulatu specijalne teorije relativiteta, (1924.godine) gde je koristeci matematicku analizu razmatrao i ispitivao osobine, prirodu svetlosti. Provlace se i isticu sledece naucnikove recenice:

"Potrebno je pre svega ostalog, da ispitam sta se sve mora pretpostaviti o prirodi svetlosti ili prihvatiti kao neospornu cinjenicu da se one pojave koje dolaze kod nas u pitanje mogu opisivati jezikom matematike. Te su pojave uglavnom ove: sirenje, refleksija, interferencija svetlosti, opisivanje Majkelsonovog eksperimenta, njena aberacija usled kretanja posmatraca i Doplerovo pomeranje spektralnih linija za ispitivanje kretanja dvojnih zvezda."

Cilj saopstenja je da se protumaci i prikaze kako je od romantickih razmisljanja Milutin Milankovic dosao do svojih naucnih radova o svetlosti.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.

Rukovodilac Seminara

Prof. dr Milan Božić