Seminar on Computer Science and Applied Mathematics

 

PROGRAM

---

Matematički Institut SANU, Beograd
Knez Mihajlova 36
Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu,
Jove Ilica 154
IEEE Chapter Computer Science (CO-16) Belgrade, Republic of Serbia

SEMINAR ZA RAČUNARSTVO I PRIMENJENU MATEMATIKU

MI SANU, Knez Mihailova 36, sala 301f

Upravni odbor Matematickog instituta SANU je na nedavnoj sednici doneo odluku da se dosadasnji Seminar za primenjenu matematiku, sada nazove Seminar za racunarstvo i primenjenu matematiku, a u cilju potenciranja znacaja racunarstva kao jedne od oblasti delatnosti Instituta. Istovremeno, Upravni odbor doneo je odluku o osnivanju Odeljenja za racunarstvo i primenjenu matematiku i vezao rad novog odeljenja za rad Seminara za racunarstvo i primenjenu matematiku.

UTORAK, 09.05.2017. u 14:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Vojkan Vasković, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
KRIPTOVALUTE
Od pre par godina u javnosti, a posebno među Internet korisnicima često se čuju informacije o Bitcoin-u koji je kripto valuta, protokol i softver. To je jedna od prvih implementacija ovakvog “novca” koja je za kratko vreme imala fascinantan uspeh. Bitcoin je osmišljen na osnovu ideje o novom obliku novca koji koristi kriptografiju u kontroli njegovog stvaranja i obavljanja transakcija. Interesantno je primetiti da se ne oslanja na bilo koju centralnu vlast a njegovo stvaranje je automatizovano i generiše se na serverima koji se još nazivaju bitcoin miners (rudari) a njihov osnovni zadatak je da potvrđuju stvaranje ovog novca dodavanjem koda decentralizovanoj evidenciji koja se povremeno ažurira i arhivira. Pokretanje i upotreba kripto valute ovog tipa otvara čitav niz pitanja, pre svega, ko kontroliše izdavnje i masu novca u opticaju, da li je ovo stvarno novac koji zavređuje pažnju ili još jedna od mnogih prevara u domenu poslovanja na Internetu. Ono što posebno zabrinjava je masovno otvaranje novih sistema plaćanja zasnovanih na ideji kripto valuta.


UTORAK, 09.05.2017. u 16:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Dan Komosny, Department of Telecommunications, Brno University of Technology, the Czech Republic
CYBERSECURITY PRECAUTIONS BY LOCATING INTERNET DEVICES
Knowledge of the spatial location of Internet devices is essential for any location-aware application or service. The lecture will focus on cyber fraud prevention and detection. Passive and active IP address geolocation will be demonstrated with examples and accuracy results.
About the speaker: Dan Komosny is an associate professor at the Department of Telecommunications (www.vutbr.cz/en/people/dan-komosny-3065), Brno University of Technology, the Czech Republic. He received his Ph.D. degree in Teleinformatics in 2003. His research is focused on cyber geography and cyber security. He leads courses dealing with IP networks and network operating systems.
Professor Komosny will deliver another talk at the Faculty of Mathematics, University of Belgrade on Thursday, May 11, 2017, at 18:00.
PLANETARY-SCALE LABORATORY PLANETLAB FOR INTERNET RESEARCH
PlanetLab (www.planet-lab.org) is a global research network with the main purpose to support experimental research in the Internet. PlanetLab consists of about 1000 Linux servers at 700 geographically different sites. The servers are accessible by remote login and the users can run their own experimental software on them.


UTORAK, 16.05.2017. u 14:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Aleksandar Savic, Matematicki fakultet, Univerzitet u Beogradu
PROBLEM ODREĐIVANJA POLITIČKIH IZBORNIH JEDINICA
Definicija problema određivanja izbornih jedinica (political districting) i podele političke teritorije shodno tome. Demokratski principi koji se zahtevaju. Zloupotrebe radi ostvarivanja pobede na izborima (gerrymandering). Matematičke formulacije i problemi definisanja kriterijuma radi određivanja izbornih jedinica. Različiti pristupi rešavanju ovog problema. Primeri matematičkih modela i nekih od heuristika.


UTORAK, 23.05.2017. u 14:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Prof.dr Đorđe Dugošija
MATEMATIKA ODLUČIVANJA ILI MATEMATIKA ŽIVOTA
Matematika je apstrakcija života. Životni problemi proizvode matematičke probleme a rešenje matematičkog problema daje odgovor na životni problem. Matematički problem koji odgovara životnom je njegov matematički model. Taj model nije jedinstven, moguće je jedan problem izraziti različitim matematičkim jezicima i modelima. S druge strane, razni životni problemi mogu imati isti matematički model. Zato matematički model predstavlјa suštinu problema i to ne jednog nego cele klase njemu sličnih!
Problem donošenja odluke odnosno biranje alternative je bitan deo svakodnevnog života. Nјegov matematički model nazvasmo matematika odlučivanja. On se sastoji u izboru jednog elementa x iz nekog skupa mogućih izbora X sa nekim cilјem. Svakom izboru odgovara ishod, jedan element y nekog drugog skupa Y u kome postoji poređenja elemenata tj. u kome za svaka dva elementa znamo koji je od njih bolјi odnosno da li su jednako dobri (relacija poretka <). Cilј se obično sastoji u tome da se ostvari najbolјi mogući ishod.
Probleme razlikujemo po načinu kako su opisani skupovi X i Y i funkcija f:X->Y koja određuje izbor na primer:

• Diskretni modeli: X je konačan neprazan skup, Y najčešće skup realnih brojeva sa običnim uređenjem \leq, f opisano nekom formulom y = f(x).
• Kontinualni modeli: X opisano kao skup rešenja nekog sistema nejednačina i jednačina X={x\in R^n|g_i(x)\leq 0, i=1,2,...,m; h_j(x)=0, j=1,2,...,k}, Y=R, f:X->Y; y = f(x).
• Višekriterijumski modeli: X\subset R^n, Y=R^m, f(x)=(f_1(x),...,f_m(x)), <, •
  Modeli igara: U nekim (važnim) životnim problemima pojavlјuju se i drugi učesnici(igrači) te ishod zavisi i od njihovih izbora a takođe i od informacije koju imamo u trenutku izbora i mogućnosti dogovaranja sa drugim učesnicima.

Na konkretnim primerima iz života prikazaćemo njihove matematičke modele i prednosti tih modela u odnosu na druge načine odlučivanja.


UTORAK, 30.05.2017. u 14:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
doc.dr Aleksandra Labus, prof.dr Zorica Bogdanović, Fakuktet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu
INTERNET OF THINGS: PROMOCIJA UDŽBENIKA "INTERNET INTELIGENTNIH UREĐAJA"
Internet inteligentnih uređaja predstavlja novu oblast informacionih tehnologija koja omogućava povezivanje većeg broja korisnika, uređaja, usluga i aplikacija na internet. Može se primeniti u domaćinstvima, gradovima, energetici, maloprodaji, logistici, poljoprivredi, industriji, obrazovanju, zdravstvu, poslovanju, državnoj upravi, čime se znatno unapređuje kvalitet života i olakšava ispunjavanje svakodnevnih aktivnosti. Na predavanju će biti predstavljen prvi udžbenik na srpskom jeziku iz oblasti Interneta inteligentnih uređaja (eng. Internet of Things, IoT).
Udžbenik pod nazivom "Internet inteligentnih uređaja" daje pregled teorijskih koncepata, tehnologija i metodoloških postupaka za razvoj i primenu interneta inteligentnih uređaja. Takođe, dat je i pregled pametnih okruženja u kojima se IoT primenjuje: pametne kuće, pametni gradovi, pametne učionice, pametni saobraćaj, i dr. Autori udžbenika su profesori Katedre za elektronsko poslovanje: prof.dr Božidar Radenković, prof.dr Marijana Despotović-Zrakić, prof.dr Zorica Bogdanović, doc.dr Dušan Barać, doc.dr Aleksandra Labus i doc.dr Živko Bojović.

RUKOVODIOCI SEMINARA

MI SANU
Vera Kovačević-Vujčić
Milan Dražić

FON
Zorica Bogdanovic
Marijana Despotovic-Zrakic

IEEE
Bozidar Radenkovic

---