ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Seminar on Computer Science and Applied Mathematics

 

PROGRAM


Matematički Institut SANU, Beograd
Knez Mihajlova 36
Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu,
Jove Ilica 154
IEEE Chapter Computer Science (CO-16) Belgrade, Republic of Serbia

SEMINAR ZA RAČUNARSTVO I PRIMENJENU MATEMATIKU

MI SANU, Knez Mihailova 36, sala 301f

Upravni odbor Matematickog instituta SANU je na nedavnoj sednici doneo odluku da se dosadasnji Seminar za primenjenu matematiku, sada nazove Seminar za racunarstvo i primenjenu matematiku, a u cilju potenciranja znacaja racunarstva kao jedne od oblasti delatnosti Instituta. Istovremeno, Upravni odbor doneo je odluku o osnivanju Odeljenja za racunarstvo i primenjenu matematiku i vezao rad novog odeljenja za rad Seminara za racunarstvo i primenjenu matematiku.

PLAN RADA SEMINARA ZA MAJ 2018. GODINE



UTORAK, 08.05.2018. u 14:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Boško Jovanović, Matematički fakultet, Beograd
MIHAILO PETROVIĆ ALAS I SRPSKA PRIMENJENA MATEMATIKA
U radu će biti prikazane veze između Mihaila Petrovića, njegovih učitelјa i prethodnika kao i njegovih učenika i naslednika. Posebna pažnja će biti posvećena doprinosu Mihaila Petrovića i njegovih naslednika primenjenoj matematici.


UTORAK, 15.05.2018. u 14:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Aleksandar Mihajlovic, BeoGen
PROCESI GRANANJA I HIJERARHIJSKI MODELI ĆELIJSKE EVOLUCIJE U TUMORIMA
Pristupi matematičkog modeliranja postaju sve više uobičajeni u istraživanju raka. Složenost raka je dobro prilagođena kvantitativnim pristupima. Kvantitativni modeli se bave mnogim pitanjima vezanim za inicijaciju tumora, progresiju i metastaze, kao i intra-tumorsku heterogenost, reakcije tretmana i otpornost prema tretmanima. Kako se ćelijske genetske linije razgranjuju i izgled struktura ćelijskih genetskih hijerarhija je integralno za razumevanje prirode tumora i predviđanje njegovog ponašanja. Proces grananja je eksponcijalni stohastički procesni model ćelijske deobe, mutacija i ćelijske smrti. Proces se često modelira kao Markovljev proces zasnovan na pretpostavci da se svaki pojedini ćelijski događaj javlja istom brzinom, nezavisno od sastava, veličine populacije ili tačke u vremenu.


UTORAK, 22.05.2018. u 14:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Radomir Stanković, Matematički institut SANU, Beograd
HIDROINTEGRATOR MIHAILA PETROVIĆA ALASA -PRVA ANALOGNA RAČUNSKA MAŠINA NA PRINCIPU KRETANJA TEČNOSTI
Matematička fenomenologija je jedna od više različitih naučnih disciplina koje su bile predmet interestovanja i istraživanja Mihaila Petrovića Alasa. Kako je Petrović navodio, njegov cilj rada u ovoj oblasti bila je materijalizacija analitičkih problema, podrazumevajući pod tim da se za dati analitički problem pronadje konkretna fizička pojava za koju vaze iste relacije i isti zakoni koji bi se dobili analitičkim rešenjem posmatranog problema.
U skladu sa tim, u osnovi načina rada hidrointegratora je zapažanje da se oblik rešenja odredjene klase diferencijalnih jendačina može da poveže sa zakonom po kome se ponaša nivo tečnosti u sudu odredjenog oblika prilikom potapanja u njega tela takodje pogodno izabranog oblika.
Izlozićemo neke detalje o načinu rada Mihaila Petrovića na projektovanju hidroitegratora, predstaviti elemente uredjaja, ukazati na Petrovićeve originalne doprinose u projektovanju analognih računskih mašina i skretnuti paznju na slična rešenja predlagana znatno kasnije.


UTORAK, 22.05.2018. u 15:30, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Vladimir Dragović, Matematički institut SANU, Beograd
MIHIALO PETROVIĆ, DIFERENCIJALNE JEDNAČINE I ALGEBARSKA GEOMETRIJA
Teško je naći još jedan primer čoveka i grada u kome bi se nalazile osnovna škola, gimnazija i kafana nazvane po tom čoveku. U Gradu je jedan pravi doktor postao alaski majstor. Koliko znamo o Čoveku i njegovim dostignućima?
Govorićemo o spletu rezultata Mihaila Petrovića u kojima se sustiču algebarska geometrija i analitička teorija diferencijalnih jednačina. Ti rezultati su dobijeni u rasponu od skoro pola veka, od prve polovine 1890tih do pred kraj 1930tih, pod jakim uticajem Petrovićevog učitelјa, Emila Pikara. Neki su zabeleženi u poznatim udžbenicima i monografijama objavlјenim u Francuskoj i Rusiji. Mihailo Petrović je preminuo 1943. u Beogradu. U tom istom gradu, nakon pola veka počeo je da radi seminar Matematički metodi mehanike, koji se, u velikoj meri, bavi odnosom algebarske geometrije i diferencijalnih jednačina. Dvadeset pet godina kasnije odškrinjujemo riznicu Petrovićevih rezultata, brišemo prašinu sa starih rukopisa i polako spoznajemo delo velikog majstora. Ne možemo da se ne zapitamo kako se ideje i naučni rezultati šire i putuju kroz prostor i vreme.


UTORAK, 29.05.2018. u 14:15, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Katica (Stevanović) Hedrih, Matematički institut SANU, Beograd
POGLED S DRUGE STRANE U DELA BARDA MATEMATIKE: PRONALASCI I PATENTI MIHAILA PETROVIĆA
Format znanja Mihaila Petrovića je došao do maksimalnog dometa, svakako u njegovoj brilјantnoj teoriji prikazanoj u publikacijama: ''Elementi matematičke fenomenologije'' (1933) i ''Fenomenološko preslikavanje'' (1911), kao i skraćenoj verziji na fancuskom ''Sur l` équation différentielle de Riccati et applications chimiques'' (1896).
Na štetu i srpske, i svetske nauke, to izuzetno značajno delo, ''Elementi matematičke fenomenologije'', ni danas, posle više od osam decenija, nije dovolјno poznato, niti je postavlјena teorija u njemu dobila širu primenu u savremenoj nauci i primenama. Na značaj tog dela ukazao je još, odmah po publikovanju, znameniti srpski naučnik Milutin Milanković, koji je ocenio da je ono ''najznačajnije Mikino delo''.
Iz bibliografije radova, ali i arhivskih dokumenata Zavoda za patente u Francuskoj i Velikoj Britaniji, saznajemo da je Mihailo Petrović patentirao deset pronalazaka. Za devet je dobio patente u Francuskoj, a za jedan u Velikoj Britaniji.
Jedan od primera praktično orijentisanih i ostvarenih ideja je: Rad o matematičkom modeliranju i analognim računskim mašinama i hidraulični integrator – hidrointegrator. Ovaj njegov pronalazak predstavlјa preteču računara.
Ovde ćemo predstaviti i nekoliko izuma i patenata koji su imali zanimlјive i važne primene. Svaki od ovih pronalazaka i uređaja ilustruju visok nivo Petrovićeve kreativnosti i sposobnosti da apstraktne ideje i nacrte pretoči u vrlo upotreblјive sprave i izume.


RUKOVODIOCI SEMINARA

MI SANU
Vera Kovačević-Vujčić
Milan Dražić

FON
Zorica Bogdanovic
Marijana Despotovic-Zrakic

IEEE
Bozidar Radenkovic