Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

PROGRAM

UTORAK, 16. decembar 2014. u 14:00 sati
Mr Natalija Jelenkovic, profesor matematike i informatike, Beograd
ISTORIJAT MERNIH INSTRUMENATA U MATEMATICI

Rezime: Kroz istoriju razvoja matematike, uporedo sa razvojem brojeva i brojanja, mera i merenjem razlicitih velicina, nastajali su instrumenti koji su omogucili stvaranje i razvojem matematike, kao samostalne i primenjene naucne discipline. Cilj predavanja je prezentovanje uporedne analize nastanka mernih instrumenata i neophodne matematike (geometrije, trigonometrije, algebre, aritmetike, analize).

UTORAK, 23. decembar 2014. u 12:15 sati
Prof. Dr Katica (Stevanovic) Hedrih, Matematicki institut SANU
Povodom ENOC Vienna 2014: 53 godina konferencija Nelinearnih oscilacija i nelinearne dinamike: ICNO Kiev 1961 – ICNO Cracow 1990, ENOC Hamburg 1993- ENOC Vienna 2014

Rezime: Prikazuju se dostignuca Nelinearne dinamike i njene primene u raznim oblastima nauka, a povodom, u julu odrzane konferencije Evropskog drustva za mehaniku ENOC Vienna 2014. Ukazuje se i na vodece svetske naucnike i njihove doprinose nelinearnoj dinamici , kao i utemeljivace ove serije konferencija, koju je otpoceo akademik Jurij Aleksejevic Mitropoljski. Daje se osvrt i na rezultate ucesnika, ove serije konferencija, iz Srbije, kao i na rezultate nasih autora u ovoj oblasti, kao i publikacija u periodu od proteklih pola veka. Istice se i aktuelnost primene Petroviceve teorije: Elementi matematicke fenomenologije i fenomenoloskog preslikavanja i samerlјivost iste sa Teorijom stabilnosti Ljapunova.

UTORAK, 30. oktobar 2014. u 12:15 sati
Prof. Dr Milan Bozic, Matematicki fakultet, Beograd
KOPERNIK versus BRAHE

Rezime: Kada je, sredinom 16. veka, Kopernik, pred smrt, objavio svoju znamenitu tezu da se sve planete okrecu oko Sunca a ne oko Zemlјe, tadasnje stanje nauke ga nije ni u najmanjoj meri podrzavalo. Suprotno rasprostranjenom mislјenju, protiv Kopernika, a tacnije kopernikanaca jer on za zivota nije mogao da brani svoju tezu, nisu bili samo Crkva nego i (tadasnja) nauka na celu sa najvecim astronomom te epohe Tihom Braheom. Na neke od naucnih evidencija koje podrzavaju ovu, sada znamo, tacnu tvrdnju, cekalo se dva, pa i tri veka! Bez obzira na to, Kopernik je brzo stekao brojne pristalice i u roku od stotinak godina, njegov heliocentricni sistem je postao opsteprihvacen. U predavanju ovaj fenomen objasnjavamo metodologijom znamenitog fizicara, istoricara i filozofa nauke Tomasa Kuna (Thomas Kuhn, 1922-1996) koji je u istoriju nauke uveo i analizirao koncept promena naucnih paradigmi.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.