Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

PROGRAM

UTORAK, 16. jun 2015. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenkovic, profesor matematike i informatike, Beograd
SVETLOST U DELIMA NASIH NAUCNIKA

Rezime: Na putu ka svetlosti od Arapa, Grka do mnogih drugih naucnih otkrica imamo i radove pojedinih naucnika sa nasih prostora. Zajednicki elementi, ono sto ih spaja su instrumenti i merenja, matematicke discipline i primene matematike u fizici. Prezentacijom ce se prikazati naucni doprinosi Rudjera Boskovica, Nikole Tesle, Mihaila Pupina sa ciljem da se svim priblizi i otkrije svetlost nekad kao prirodna pojava, a nekad kao proizvod ljudskog uma.

UTORAK, 23. jun 2015. u 12:15 sati
Dr Ivan Milanov, profesor Starog zaveta na Teoloskom fakultetu, Beograd (Banovo brdo)
IZRACUNAVANjE PROROCKOG VREMENA
U KNjIZI PROROKA DANILA 9,24-27

Rezime: Namera ovog istrazivanja je da prikaze kombinovanje teoloskih metoda tumacenja prorockog (apokalipticnog) teksta i matematickih izracunavanja u cilju razumevanja istorijske aplikacije doticnog prorocke izjave. Potvrda da je ovo kombinovanje metoda iz oblasti drustvenih nauka (lingvistika, hermeneutika i teologija) i iz oblasti matematike je cinjenica je da je jedan od najvecih umova u istoriji ljudske misli, Isak Njutn, proveo ozbiljan period vremena u istrazivanju Knjige proroka Danila sa namerom, izmedju ostalog, da razume i izracuna prorocko vreme u Danilu 9,24-27. Istrazivanje ce pokusati da odgovori na tri istrazivacka pitanja: (1) Kada pocinje prorocko vreme u Danilu 9,24-27, (2) kako izracunati doticno prorocko vreme, i (3) kako primeniti dobijeni matematicki rezultat na istorijske dogadjaje?

UTORAK, 30. jun 2015. u 12:15 sati
Prof. Dr Milan M. Cirkovic, Astronomska opservatorija u Beogradu & Future of Humanity Institute, Faculty of Philosophy, University of Oxford, Oxford, UK, e-mail: mcirkovic@aob.rs
DA LI JE TEGMARK RESIO HILBERTOV SESTI PROBLEM?

Rezime. Jedan od slavna 23 matematicka problema koja je na pocetku 20. veka postavio David Hilbert (#6) odnosi se na aksiomatizaciju fizickih teorija. Uobicajeni savremeni pogledi na status ovog problem spadaju u jednu od tri skole: (i) problem je neresen; (ii) problem je suvise neprecizan da bi bio resen; ili (iii) problem zavisi od empirijskog statusa fizickih teorija, te se ne moze smatrati matematickim problemom. Iako su neki od primera onoga sto je Hilbert originalno podrazumevao pod fizickim teorijama odista u medjuvremenu aksiomatizovani, pojavilo se mnostvo drugih teorijskih entiteta i situacija je generalno postala daleko nejasnija nego sto je to bio slucaj pre jednog veka. U ovom predavanju sugerisem da je skorasnja radikalna hipoteza savremenog kosmologa Maksa Tegmarka o matematickoj prirodi efektivnih fizickih "zakona" do sada najznacajniji pomak u pravcu resavanja Hilbertovog sestog problema. Uz pazljivu interpretaciju uvedenih koncepata, Tegmarkova hipoteza "matematickog multiverzuma" daje negativan odgovor na pitanje o ontoloskom statusu bilo koje nezavisne fizicke aksiomatike, a samim tim predstavlja i jedno plauzibilno resenje sestog problema. Ovo resenje sigurno nije ono sto je Hilbert (i docnija tradicija matematicke fizike) originalno imao na umu - ali je daleko vise u skladu sa savremenim razvitkom u teorijskoj fizici i kosmologiji, te onim sto Helge Krag naziva "epistemickim pomakom" u kosmoloskim objasnjenjima.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.