Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

PROGRAM

UTORAK, 02. mart 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Veljko A. Vujičić, Matematički fakultet, Beograd
DVE TAČKE JEDAN VEKTOR ILI JEDAN VEKTOR TRI ODREDNICE
Rezime: U ozbiljnoj knjizi renomiranog stručnjaka u oblasti rimanovske geometrije i tenzorskog računa piše da su, po mišljenju autora, osnovni pojmovi koji ne podležu logičkom određenju, tačka i vektor. Na tom stavu i aksiomama afine geometrije zasnivamo naslov DVE TAČKE JEDAN VEKTOR, koji zadovoljava mnoge matematičare, ali koji nije saglasan sa iskazom  JEDAN VEKTOR TRI ODREDNICE. Prema tome, nije čudno pitanje, često postavljano na seminaru, ,,šta je to vektor?". Ovo je pokušaj da se ovo pitanje razjasni tako da se ne prelazi na drugu rečenicu sve dok se ne razjasni prva i to tako da svima bude jasna.

UTORAK, 09. mart 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Đorđe Mušicki, Fizički fakultet, Beograd
KAKVA TREBA DA BUDE KRITIKA NAUČNIH I STRUČNIH RADOVA

Rezime: U ovom saopstenju se diskutuje pitanje kakve uslove treba da zadovoljava kritika naucnih i strucnih radova, a povodom kritike V. Vujicica na radove Dj. Musickog, objavljene u casopisu Flogiston i upucene casopisu Theor. and Appl. Mechanics.

UTORAK, 16. mart 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Katica R. Stevanović-Hedrih, Matematički institut SANU, Beograd
POVODOM: VEKTOR, ŠTA JE TO?

Rezime: U uvođenju vektorskog, matričnog i tenzorskog  račun u univerzitetsku nastavu mehanike u Srbiji, početni i najveći uticaj su ostvarili profesori mehanike Tatomir P. Anđelić (1903-1993) i Danilo P. Rašković (1910-1985).
Akademik Anđelić, preko, u to vreme moćne i ugledne,  grupe za mehaniku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu i svojim univerzitetskim udžbenicima iz vektorskog, matričnog i tenzorskog računa (Teorija vektora, Matrice, Tenzorski račun) je promovisao uvođenje tih pojmova u nastavu mehanike. Profesor Rašković, kao inženjer-doktor tehničkih nauka. mehaničar i matematičar, kroz nastavu mehanike na tehničkim fakultetima širom Srbije je doprineo da vektorski, matrični i tenzorski račun budu sastavni deo obrazovanja inženjera, a posebno poslediplomaca. U njegovim visokotiražnim udžbenicima mehanike (140.000 primeraka samo u izdanju Naučne knjige), kao prilozi se nalaze odgovarajuća odabrana poglavlja vektorskog, matričnog i tenzorskog računa. Tome treba dodati i univerzitetske udžbenike Matrice i Tenzorski račun
I danas se razmišlja o pojmu vektora i tenzora, njihovim svojstvima i njihovoj primeni. U predavanju se prikazuju definicije raznih vrsta vektora i analiira broj skalara kojima se definišu, a posebno se ističu sledeće vrste vektora: "slobodni vektori", "vektori vezani za pravu", "vektori vezani za tačku", "vektori vezani za ravan", "vektori vezani za tačku i ravan", "vektori vezani za tačku i orjentisanii pravac".  Ukazuje se na niz primera primene raznih vrsta vektora u teorijskim modelima mehanike krutog i deformabilnog tela (Statike, Kinematike, Dinalike, Teorije elastičnosti).
Predavač je u svojoj  monografiji ''Vector Method of the Heavy Rotor Kinetic Parameter Analysis and Nonlinear  Dynamics'' , definisao  vektore momenata masa i dao njihove primene, a u univerzitetskom udžbeniku  Izabrana poglavlja Teorije elatičnosti vektore totalne deformacije orjentisanog linijskog elementa, kao doprinos primeni vektora u mehanici.

UTORAK, 23. mart 2010. u 12:15 sati
Prof. Dr Jelena Milogradov-Turin, Matematički fakultet, Beograd
UTICAJ FRANCUSKE NA RAZVOJ ASTRONOMIJE U SRBIJI

Rezime: Izložen je uticaj Francuske na razvoj astronomije u Srbiji počev od osnivanja Astronomske opservatorije u Beogradu (AOB) pa do današnjih dana.
Izneti su podaci za AOB, za Univerzitet u Beogradu i za amaterska astronomska društva. Biće dat i osvrt na odgovarajući deo izložbe u Francuskom kulturnom centru ,,Kosmos na dohvat ruke", održane u septembru 2009, kojim je rukovodio autor ovog izlaganja. Razvoj će biti obrađen detaljnije no na izložbi.

UTORAK, 30. mart 2010. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenković, prof. matematike i informatike, Beograd

RAZVOJ VISOKOŠKOLSKE MATEMATIKE U BEOGRADU (peti deo)

Rezime: Nastavlja se niz predavanja na ovu temu za vremenski period od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata. Predavač će ukratko podsetiti na ekonomske odnose, prosvetu, kulturu, demografski razvoj, socijalni položaj stanovništva na teritoriji Srbije koji su uticali i na visokoškolske ustanove u Beogradu, gde se učila matematika. Nastajanje elitnog građanskog društva vodilo je ka realizaciji nastavno-naučnog procesa pri izučavanju matematike, ali je značaj primene matematike kroz njeno obilato korišćenje postajao sve očigledniji i svrsishodniji.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.