Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

PROGRAM

UTORAK, 5. novembar 2013. u 12:15 sati
Prof. Dr Katica (Stevanovic) Hedrih, Matematicki institut SANU
BESEDA O MIHAILU PETROVICU, ELEMENTIMA MATEMATICKE FENOMENOLOGIJE I NELINEARNOJ DINAMICI

Rezime: U ovom radu se predstavlja sadrzaj besede o Mihailu Petrovicu i nelinearnoj dinamici, odrzane na Univerzitetu u Beogradu u okviru ''Majskih dana matematike'' pod nazivom ''Srpski matematicari'', a u organizaciji Rektorata Univerziteta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti. Kljucna ideja predavanja je da se prikazu ideje Mihaila Petrovica u savremenoj nauci, usmeravajuci paznju na njegovo, po oceni Milutina Milankovica, najznacajnije delo ''Matematicka fenomenologija'', kao i njen znacaj i vidljivost kroz savremene naucne tokove sadrzane u rezultatima otkrica kompleksnih fenomena nelinearne dinamike. Takodje, u sadrzaju besede se nasao i prikaz materijalizacije njegovih ideja i matematickog znanja kroz patente koje nam je ostavio u nasledje. Slavljen od matematicara, promovisani su samo njegovi rezultati iz matematike, a nepravedno zapostavljeni njegovi rezultati primene i multidisciplinarnosti. U ovoj besedi, nacinjen je jos jedan pokusaj da se savremenicima i mladim generacijama obrati paznja i na Mihajla Petrovica, fizicara, inzenjera inovatora i prakticara, a pre svega vizionara integracije naucnih saznanja iz razlicitih naucnih oblasti redukcijom broja modela dinamika. Ideje o fenomenoloskom preslikavanju su svakako najznacajnije. I danas se nalaze u savremenim naucnim istrazivanjima, a po misljenju predavaca imaju isti znacaj za dalji razvoj i integraciju razlicitih naucnih znanja, samerljiv sa znacajem koju ima teorija stabilnosti Ljapunova..

UTORAK, 12. novembar 2013. u 12:15 sati
Prof. Dr Aleksandar S. Tomic, Masinski fakultet i Astronomsko drustvo "Rudjer Boskovic", Beograd
KONCEPTUALNE DOPUNE ZAKONU GRAVITACIJE ZASNOVANE NA FRAKTALNOJ STRUKTURI KOSMOSA

Rezime: U ovom predavanju se ukazuje na prisutne konceptualne preduslove za uspesnu unifikaciju gravitacije i elektriciteta u verziji klasicne fizike. Nada da to moze dovesti do resenja problema zasniva se na: (a) fraktalno . hijerarhijskoj strukturi sveta, (b) sledi iz rezultata brace Bogdanov da je u fazi kreacije kosmosa prostor bio Euklidov, (c) konceptualnom usaglasavanju zakona gravitacije u klasicnoj mehanici sa sadrzajem STR, (d) novoj interpretaciji sadrzaja drugog Keplerovog zakona, (e) dokazu da je moguca interpretacije inercione mase kao negativne mase, (f) usvajanju Nilsenove hipoteze o kosmosu sa opadajucom gravitacionom konstantom, (g) Boskovicevom konceptu jedinstvenog zakona sila i (h) dokazu o odrzanju Keplerovih zakona u kosmosu sa inflacionim sirenjem.

UTORAK, 19. novembar 2013. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenkovic, profesor matematike i informatike, Beograd
MATEMATICKI DVOBOJI

Rezime:Diskusije kroz razgovor, saopstenja problema kroz pisma i verbalni sukobi su matematicki dvoboji koji se tumace i kao naucni doprinosi matematici i njenom razvoju. Matematicki dvoboji su cesto bili, pokazalo se kroz istoriju, vrlo produktivni. Ovim saopstenjem ce se prikazati kako su nastali brojevi i aproksimacije, kako su reseni neki geometrijski problemi, ali i kako je spoznata matematika kao nauka. Zapisi ideja i borbe za dokazivanje tacnosti tih ideja doprineli su i otkrivanju novih matematickih simbola, oznaka, jednacina, formula. Kako to sve tece dalje? Da li i u sadasnjosti postoje matematicki dvoboji?

UTORAK, 26. novembar 2013. u 12:15 sati
Mr. Anastasia Hajdi Larvol, istoricarka, alumna Univerziteta u Oslu, Institut za istoriju, arheologiju i konzervaciju
DA LI SU I KAKO ALBERT I MILEVA AJNSTAJN PODELILI NOVAC OD NOBELOVE NAGRADE?

Rezime: Predavanje iz istorije nauke, na kome ce biti predstavljeni rezultati analize do sada neosvetljenog aspekta medjuljudskog i kolegijalnog odnosa izmedju Alberta i Mileve Ajnstajn. Da li je i kako medju njima raspodeljen novac od Nobelove nagrade iz 1921, koju je Ajnstajn dobio za rad iz 1905/6, kada je jos bio u braku sa Milevom? Da li je brakorazvodni ugovor zaista imao klauzulu vezanu za novac od nagrade? Da li je novac, koji je Mileva od bivseg muza dobijala do kraja zivota, isplacivan na ime alimentacije, decjeg nasledstva ili njenog naucnog rada?
Neistrazena i kontroverzna, ova tema je decenijama bila popriste ostrascenih nagadjanja pristalica i protivnika dela Alberta Ajnstajna, koja do sada nije ni mogla racionalno da se obradi usled potpunog nedostatka podataka. Vecina pisane zaostavstine Ajnstajnovih, prvenstveno medjusobna korespodencija i pisma brojnim kontaktima drugih profila, bila je, kao americka i izraelska drzavna tajna, skrivena od javnosti do 2006. Novi primarni izvor istoricara Dr. R. Milentijevic prenosi mnostvo podatak iz njegovog Arhiva u Jerusalimu, na osnovu kojih je, zajedno sa drugim podacima, moguce rekonstruisati dogadjaje po razvodu Ajnstajnovih i grubo obracunati sumu njihovih (vidljivih) finansijskih transakcija iz intervala 1919-1948, cime cemo dobiti barem neke odgovore na nasa pitanja.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.