Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

PROGRAM

UTORAK, 30. septembar 2014. u 12:15 sati
Akademik prof. Dr Milosav M. Marjanovic
TADIJA Z. PEJOVIC - NAUCNIK I RATNIK

Rezime. U okviru edicije Zivot i dela srpskih naucnika, meni je pripala cast da pisem o zivotu Profesora dr .adije Pejovica (dok ce njegov naucni doprinos predstaviti Profesor dr Vojislav Maric). Iako je Profesor Pejovic bio gotovo 40 godina stariji od mene, pored kontakata u profesionalnim okvirima, mi smo prijateljevali, tako da mogu reci da sam ga ja poznavao i vise nego li sto se to moze saznati iz njegove knjige Moje uspomene i dozivljaji, 1892 . 1919 i nastavka Uspomena u vidu rukopisa koji pokriva period od 1920 . 1945. Vreme u kome je ziveo Profesor Pejovic puno je dramaticnih dogadjaja u kojima je aktivno ucestvovao, sto cini njegov zivot vrlo interesantnim i sto cemo mi pokusati da predstavimo u nasem izlaganju. Ovde mozemo samo da skiciramo neke od najvaznijih detalja. Tadija je rodjen u selu Draci (okolina Kragujevca) 1892. godine, u vremenu kad sela u Srbiji nisu imala bezemljasa, a imanja su bila dovoljna za izdrzavanje porodice sto je iskljucivalo ekonomsko nadmetanje i bilo osnova za solidarnost koja se ispoljavala kod organizovanja moba, a sto je Tadiji ostalo u najlepsim uspomenama iz njegovog detinjstva. Otac ga, kao najmladje dete ostavlja da cuva stoku i tek sa punih deset godina i slucajno, postaje djak osnovne skole u svom selu koju zavrsava 1906. kad uz probleme sa upisom zbog viska godina, postaje djak Kragujevacke gimnazije, koju zavrsava 1914.
Iz Skopskog djackog bataljona poslat je direktno na front i celo vreme Prvog svetskog rata provodi kao aktivni borac, a sto ukljucuje Kolubarsku bitku, povlacenje preko Albanije i bitke na Solunskom frontu. Demobilisan je 1919. godine kad upisuje Filozofski fakultet Beogradskog univerziteta, grupa - matematika.
Diplomira 1922., doktorira 1923, biran je za docenta 1925, vanrednog profesora 1930. a redovnog 1950. Naucni rad pocinje pod rukovodstvom istaknutog srpskog matematicara Mihaila Petrovica, a predmet tog rada bilo je izucavanje resivosti u kvadraturama odredjenih tipova diferencijalnih jednacina. Od 1925. posle studijskog boravka u Parizu, proucava Laguerre-ovu teoriju invarijanata a pocev sa tridesetim godinama proslog veka i pod uticajem Mihaila Petrovica, istrazuje asimptotska resenja diferencijalnih jednacina u kom periodu dobija svoje najznacajnije rezultate.
Drugi svetski rat Pejovic provodi u nemackom zarobljenistvu kao oficir jugoslovenske vojske prezivljavajuci strahote zarobljenickog zivota i odolevajuci iskusenjima koja su kusala njegovo patriotsko opredeljenje.
Vracajuci se u zemlju 1945. godine predano se posvecuje svojim duznostima na Beogradskom univerzitetu. U profesionalnim krugovima uzivao je veliki autoritet, delom i zato sto je cesto bio desetak do petnaest godina stariji od svojih kolega. Odlikovao se strogim patrijarhalnim crtama koje su bile profinjene njegovom inteligencijom i institucijama kojima je pripadao. Obavljao je vise znacajnih duznosti: sef Katedre za matematiku od 1945. pa sa jednim kracim prekidom, sve do svog penzionisanja 1962. godine, prvi predsednik Drustva matematicara i fizicara NR Srbije, 1948. - 1952., dekan Prirodno-matematickog fakulteta, 1952. - 1954., direktor Matematickog instituta, 1961.-1968. Za svoj rad Profesor Pejovic je odlikovan:
- Ordenom rada sa crvenom zastavom, 1964. godine
- Sedmojulskom nagradom, 1976. godine
- Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, 1979,
dok je ratujuci u Prvom svetskom ratu zadobio Albansku spomenicu, tri - medalje za hrabrost "Milos Obilic" i vise drugih vojnih odlikovanja. Bio je covek dobrog zdravlja i velike zivotne vitalnosti koja se ispoljavala i u dubljoj starosti. Preminuo je juna, 1982. godine u Beogradu.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.