Oblasti iz istorije i filozofije matematike, kao i metodike nastave matematike u kojima postoji doprinos naših najvećih naučnika iz oblasti bliskih matematici. U oblasti istorije matematike dominiraće kritička izdanja, u elektronskom obliku, dela naših relevantnih naučnika iz oblasti matematike i bliskih nauka koji su živeli do Drugog svetskog rata. U oblasti filozofije i zasnivanja matematike istraživanja će se ticati antičke filozofije matematike i glavnih tema savremenih osnova matematike.
Istorija i filozofija matematike su ogromne discipline i resursi u Srbiji, i kadrovski i materijalni, ne dopuštaju da se njima bavimo u svim oblastima. Stoga smo se koncentrisali na dve tematske celine koje su i prioriteti nacionalnog programa istraživanja.
Prva celina se odnosi na nacionalnu istoriju matematike.U tom okviru valja izvršiti selekciju i konzervaciju najznačajnijih matematičkih dela srpskih naučnika objavljenih do Drugog svetskog rata. Konzervaciju treba izvršiti u elektronsko-fototipskom obliku, pogodnom za prezentaciju preko elektronskih i optičkih medija kao i preko Interneta. Naučni aspekt će činiti komentari ovih dela i biografije autora sa osvrtom na kontekst (vremenski i naučni) u kome su pisana.Rad na ovoj celini je vid očuvanja nacionalne naučne i kulturne baštine.S obzirom na savremena sredstva informacionih tehnologija, ta se baština može prezentovati svetskoj javnosti u reprezentativnom vidu, i na taj način doprineti afirmaciji naše nauke i kulture, ali i očuvanju nacionalnog identiteta.
Druga celina se odnosi na nekoliko tema kojima su se naši istraživači i do sada bavili, a u kojima se i dalje mogu očekivati relevantni naučni doprinosi. To su istraživanja u oblastima osnova matematike, filozofije i istorije matematike Antike i vizantijske matematike.U oblasti osnova biće tretirani problemi beskonačnosti, kontinuuma i neprekidnosti. Ova istraživanja su multidisciplinarna jer je uz matematiku neophodno obuhvatiti i mehaniku filozofiju, fiziku, astronomiju i istoriju (prirodnih) nauka.
Posebna pažnja će se posvetiti ulozi i značaju naših naučnika u ovom domenu (R. Boškovic, M. Petrović, B. Petronijević, D. Nešić, B. Gavrilović i drugi) U oblasti filozofije i istorije matematike Antike istraživanja će se koncentrisati na savremene trendove koji lociraju njen nastanak kao deduktivne i aksiomatske nauke u Atinu 4. veka p.n.e., odnosno na Platonovu Akademiju. Sve više se formira stav da je matematika nastala kao produkt filozofskih zahteva Platonove akademije.Konačno, svetska naučna javnost malo zna o vizantijskoj nauci. Odsustvo obaveštenosti je posebno upadljivo u oblasti matematike, iako je Vizantija odigrala odlučujuću ulogu u očuvanju i prenošenju grčkih matematičkih znanja iz antičkog sveta u renesansnu hrižcansku Evropu. Cilj teme je izučavanje vizantijske matematike i njenog uticaja na matematiku relevantnih epoha.
Očekujemo i širenje tema na bliske oblasti ali smatramo da ne treba unapred zadavati zadatke koje resursno ne bi mogli realizovati.