Petak, 1. novembar 2002. u 11h :

S. Pilipovic (Institut za matematiku, Novi Sad):
IZVESTAJ SA SVETSKOG KONGRESA

Petak, 8. novembar 2002. u 11h :

Z. Kadelburg (Matematicki fakultet, Beograd):
PROBLEM TRI PROSTORA U FUNKCIONALNOJ ANALIZI

Sadrzaj. Jedan od vaznih problema u funkcionalnoj analizi (a i sire) je ispitivanje stabilnosti odredjenih osobina prostora (linearnih topoloskih (ltp), lokalno konveksnih (lkp), Banahovih, Hilbertovih, ...) u odnosu na potprostore, kvocijente, proizvode, direktne sume, induktivne i projektivne granice itd. Specijalno, ako je $E$ ltp i $F$ njegov potprostor, a $E/F$ odgovarajuci kvocijent, da li iz cinjenice da prostor $E$ ima neko svojstvo $(P)$ sledi da $F$, odnosno $E/F$ moraju da imaju to svojstvo? U odredjenom smislu obratno je sledece pitanje: ako prostori $F$ i $E/F$ imaju neko svojstvo $(P)$, da li i prostor $E$ mora da ima to svojstvo? Ovaj problem u literaturi je poznat kao problem tri prostora ( three-space-problem, skraceno 3SP). Za svojstvo $(P)$ za koje 3SP ima potvrdan odgovor kaze se da je 3SP- stabilno. Pomenuti termin uveli su Enflo, Lindenstrauss i Pisier u radu u kojem su primerom pokazali da "biti Hilbertov" nije 3SP-stabilno svojstvo u klasi Banahovih prostora. Za linearne topoloske prostore prve rezultate dobili su Roelcke i Dierolf. Tako su, na primer, dokazali da su bacvasti, kompletni, metrizabilni, Makijevi, Svarcovi i nuklearni prostori 3SP-stabilni, a da kvazibacvasti, sekvencijalno kompletni, bornoloski, polurefleksivni i DF-prostori to nisu. U kasnijim radovima ovih i drugih autora (Bonet, Fernandez, Domanski, Radenovic, Kadelburg, ...) ispitivana su u ovom smislu mnoga druga svojstva ltp i lkp. Vecina navedenih problema moze se postaviti i u klasi uredjenih ltp, specijalno lokalno konveksnih Risovih prostora (mreza). U toj klasi neka pitanja imaju drugacije odgovore nego kada se radi sa ltp bez uredjenja. 3SP za lokalno konveksne Risove prostore razmatarli su Radenovic i Kadelburg i dobili neke rezultate koji se razlikuju od klasicnog slucaja.

Petak, 15. novembar 2002. u 11h :

S. Crvenkovic (Institut za matematiku, Novi Sad):
ODLUCIVOST JEDNAKOSNIH TEORIJA PRSTENA

Sadrzaj. Pokazujemo da postoji lokalno konacan varijetet asocijativnih prstena sa neodlucivom jednakosnom teorijom. Takav varijetet ima rekurzivno resiv problem reci za svaki konacno prezentiran prsten i neresiv globalan problem reci.

Petak, 22. novembar 2002. u 11h :

Neda Bokan (Matematicki fakultet, Beograd):
GRASMANOVE MNOGOSTRUKOSTI I GRASMANOVE STRUKTURE

Sadrzaj. Razmatraju se razlicite definicije Grasmanove mnogostrukosti i osnovni elementi diferencijalne geometrije na ovim mnogostrukostima. Zatim se isticu mogucnosti primene ovih rezultata. Mnogostrukosti s Grasmanovom strukturom takodje se predstavljaju. Krivine Grasmanovih mnogostrukosti i mnogostrukosti s Grasmanovom strukturom razmatraju se, koristeci elemente teorije reprezentacija klasicnih i konacnih grupa.

OBAVESTENJA

Ako zelite da se obavestenje o Vasim naucnim skupovima pojave u Newsletter of EMS (European Mathematical Society) i na Internetu na lokaciji EMS, onda se obratite na emsvesti@mi.sanu.ac.yu gde cete dobiti format obavestenja.