MISANU

PROGRAM

ODELJENJE ZA MATEMATIKU
MATEMATIČKOG INSTITUTA SANU

PROGRAM ZA NOVEMBAR 2020.

Petak, 13.11.2020. u 14:15, sala 301f, MISANU, Kneza Mihaila 36
Marija Šegan-Radonjić, Matematički institut SANU
PRETHODNICI ODELJENJA ZA MATEMATIKU MATEMATIČKOG INSTITUTA U BEOGRADU
U literaturi preovlađuje stav da je Veće Matematičkog instituta SAN, koje je osnovano 1946. godine kao naučno-upravno telo instituta, proisteklo iz rada tzv. Kluba matematičara, neformalne matematičke organizacije Beogradskog univerziteta pokrenute 1926. godine. Takođe, smatra se da je Odeljenje za matematiku Matematičkog instituta, koje počinje sa radom 1961. godine, proizašlo iz delovanja pomenutog Veća. Otuda će u izlaganju biti učinjen pokušaj da se na temelju građe Arhiva Srbije, Arhiva SANU i arhiva Matematičkog instituta SANU, koja je nedavno digitalizovana i učinjena dostupnom (https://misanuarc.omeka.net/), rekonstruiše proces uspostavljanja Odeljenja za matematiku Matematičkog instituta u hronološkom okviru od 1926. do 1961. godine. Cilj izlaganja je da se istraži pitanje postojanja kontinuiteta razvoja putem analize strukture i organizacije rada Kluba matematičara, Veća Matematičkog instituta SAN i Odeljenja za matematiku u datom vremenskom periodu. Pored toga, ideja izlaganja je i da podstakne razmišljanja i procene o uticaju ovih organizacija ili naučnih tela na razvoj prosvete i nauke u Srbiji i Jugoslaviji krajem 19. i početkom 20. veka. U izlaganju će se za interpretaciju i predstavljanje prošlosti koristiti principi i alati digitalizacije kulturnog nasleđa.

Petak, 27.11.2020. u 14:15, sala 301f, MISANU, Kneza Mihaila 36
Tatjana Davidović, Matematički institut SANU
MATHEURISTIKE - HIBRIDI IZMEĐU METAHEURISTIČKIH I EGZAKTNIH METODA
Problemi optimizacije se obično formulišu u obliku mešovitih celobrojnih programa (Mixed Integer Programs, MIP) i rešavaju se različitim egzaktnim solverma (CPLEX, Gurobi, itd.). Međutim, za većinu realnih instanci problema egzaktne metode zahtevaju previše vremena i memorije, pa se obično omesto njih primenjuju metaheuristike. One predstavljaju uopštene algoritme za optimizaciju date ciljne funkcije iterativnim generisanjem novih ili poboljšanjem postojećih rešenja. Uopštenost podrazumeva da se u opisu metaheurističkog algoritma ne koriste a priori znanja o konkretnom problemu optimizacije, već se oni definišu kao skup koraka (recept) o tome kako treba manipulisati rešenjima problema u cilju dobijanja što kvalitetnijih konačnih rezultata. Samim tim omogućena je primena ovih metoda na različite optimizacione probleme, ali je njihova velika mana što ne mogu da garantuju kvalitet konačnih rešenja. Među uopštenim heuristikama, posebno mesto zauzimaju 0-1 MIP metode, tzv. mateheuristike. Ove metode su hibridi između metaheurističkih metoda i egzaktnih solvera za MIP probleme. Glavna ideja koja se krije iza ove hibridizacije je dekompozicija polaznog problema tako što se upotrebom metaheurističkih pravila generišu podproblemi koji se onda rešavaju egzaktnim solverom. U okviru predavanja detaljno će biti prikazane tri metode iz literature kod kojih se kao metaheuristika koristi metoda promenljivih okolina (ili njene varijacije). To su grananje kroz promenljive okoline (Variable Neighborhood Branching, VNB), metoda promenljivih okolina sa dekompozicijom za 0-1 MIP (Variable Neighborhood Decomposition Search for 0-1 MIP, VNDS-MIP) i metoda pretrage okolina promenljivim intenzitetom (Variable Intensity Neighborhood Search, VINS). Najvažnija osobina matheuristika je što se, pod određenim uslovima, mogu smatrati egzaktnim metodama.

Obavezno je nošenje maski i održavanje distance. Broj prisutnih na predavanju ograničen na najviše 10 (uključujući i predavača).

Odeljenje za matematiku je opsti matematicki seminar namenjen sirokoj publici. Predavanja su prilagodjena matematicarima i onima koji zele da to postanu.

Zoran Petric, Odeljenje za matematiku Matematickog instituta SANU