• МИСАНУ
  +
• Почетна
  +
• Опис пројекта
  +
• Учесници
  +
• Активности на пројекту
  +
• Резултати пројекта
  +
• Дисеминација
  +
• Вести
  +
• Документи
  +
• English
  +

Пројекат AI4TrustBC

Списак истраживача

Татјана Давидовић, научни саветник, Математички институт САНУ Ангажована је такође на докторским курсевима Паралелно рачунарство, Метахеуристике и Методе оптимизације на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, Србија. Дипломирала је на Математичком факултету Универзитета у Београду 1987. а магистрирала на истом факултету, 1992. године, са тезом "Један приступ паралелизацији симболичких модела робота". Докторирала је 2006. године на Математичком факултету Универзитета у Београду са тезом "Распоређивање задатака на вишепроцесорске системе применом метахеуристика". Др Давидовић је учествовала у неколико научних пројеката, националних, билатералних и Темпус програма. Члан је Програмских одбора на неколико међународних конференција из оптимизације, рачунарства и информационих технологија. Њена главна истраживачка интересовања су паралелно израчунавање, распоређивање, комбинаторна оптимизација, математичко програмирање, метахеуристике. Објавила је 3 поглавља у међународним монографијама, 25 радова у међународним часописима са рецензијом, више од 50 радова у зборницима конференција и одржала је три предавања по позиву на међународним конференцијама. Према SCOPUS бази података, њени резултати су цитирани (искључујући самоцитирање) 228 пута, а њен Хиршов индекс је 8. На основу својих научних резултата, она ће допринети реализацији пројекта у домену развоја и примене секвенцијалних и паралелних метахеуристика на анализу података и анализу конзистентности у блокчејн технологији.

Силвија Гилезан, редовни професор, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду предаје математику на Универзитету у Новом Саду, а ангажована је и у Математичком институту САНУ у Београду. У неколико наврата била је на гостујућим позицијама на Универзитету у Орегону, САД, Ecole Normale Superieure de Lion, Француска, Универзитету у Торину, Италија, Универзитету Радбоуд, Холандија и Универзитету Мегил, Канада. Предаје на сва три нивоа високог образовања у Србији, као и у иностранству. Главне теме њеног истраживања, професионалног рада и стручности су везане за формалне методе и математичку логику са применом на програмске језике, теоријску информатику, конкурентне и дистрибуиране системе и математичку лингвистику. Њена најновија истраживачка интересовања фокусирају се на формалне методе за приватност у великим системима, рачунарски потпомогнуто математичко резоновање, формалне методе у вештачкој интелигенцији, ефикасне алате и нове методологије образовања и учења, отворене податке и отворене научне технологије. Иницирала је, формирала конзорцијуме, пројектом управљала и успешно завршила неколико научних и образовних пројеката у оквиру националних и међународних програма (FP, COST, Erasmus +, Tempus, билатерални). Др Гилезан је била научни и технички консултант и рецензент неколико међународних пројеката. Њени бројни истраживачки чланци са преко педесет коаутора објављени су у водећим научним часописима и саопштени на реномираним конференцијама. Члан је програмских одбора на престижним међународним конференцијама и гостује на водећим универзитетима широм света. Била је ментор неколико докторских теза, укључујући две тезе en-cotutelle, и често је члан међународног жирија за докторске тезе. Има значајне активности на популаризацији и ширењу науке са значајним утицајем на друштво. Др Гилезан била је консултант за ARVR предузећа и индустрију. 2013. године добила је одликовање Chevalier de l'Ordre des Palmes Academikues Француске Републике. Она ће допринети пројекту у области развоја техника откривања знања и формалних метода за управљање приватношћу података заснованих на поузданој блокчејн технологији.

Миодраг Михаљевић, научни саветник, Математички институт САНУ Дипломирао је и магистрирао на Електротехничком факултету, Универзитета у Београду, Србија (Југославија), и докторирао је 1990. године. Заменик је директора и руководилац пројеката у Математичком институту Српске академије наука и уметности (SANU), Београд. Његова главна истраживачка подручја су: (1) криптологија и информациона безбедност (нарочито дизајн и процена сигурности техника ниске имплементационе сложености), (2) блокчејн технологија и (3) елементи теорије кодова и теорије информација. Објавио је више од 100 истраживачких радова у водећим међународним часописима, зборницима скупова и као поглавља у књигама (укључујући преко 50 радова у IEEE часописима, IET Information Security, Journal of Cryptology, Phys. Rev. A, Computing, Inform. Process. Lett., LNCS, IEICE Transactions, Entropy) и укупно преко 200 публикација. Коаутор је 8 признатих патената у САД-у, Јапану и Кини. Др Михаљевић је такође аутор / коаутор преко 30 техничких извештаја припремљених за индустријске и друге институције у Србији и иностранству. Резултати његовог истраживања цитирани су више од 2000 пута у водећим међународним публикацијама (преко 2900 цитата у Google Scholar, preko 1400 цитата у Scopus, преко 1000 цитата у WoS-у). Учествовао је у преко 10 међународних и преко 20 националних истраживачких пројеката (где је више од 15 пута био руководилац пројекта и главни истраживач), а више од 200 пута је радио као рецензент водећих међународних часописа и конференција. Др Михаљевић је Associate Editor Спрингер часописа СН Цомпутер Сциенце и неколико пута је био гост уредник међународних часописа. Имао је вишегодишње гостујуће позиције: Универзитет у Токију, Институт за индустријске науке (1997-2001 и 2004-2005); Sony Computer Science Labs (2001-2002), Sony Corporation Labs (2002-2003); у Истраживачком центру за информациону сигурност (RCIS), у Националном институту за напредну индустријску науку и технологију (AIST), Токио, Јапан (2006-2012) и Истраживачком институту за безбедност система (RISEC), у Националном институту AIST, Tsucuba, Јапан (2012-2013); Позвани истраживач и професор на Chuo University, IMAI Lab, Токио, Јапан (2013-2014); и гостујући професор на Институту за индустријске науке, Универзитет у Токију (2014-2019). Ткође, реализовао је и више краћих гостујућих боравака на Универзитету Хаваји у Манои, САД, Технолошком универзитету Нањанг, Сингапур, Индијском статистички институт, Колката / Њу Делхи, Индија. Др Михаљевић је добитник Награде Српске академије наука и уметности за десетогодишња достигнућа 2013. године и изабрани је члан The Academy of Europe (Academia Europaea) од 2014. године.

Зоран Огњановић, научни саветник, Математички институт САНУ Био је / тренутно је гостујући професор на универзитетима у Београду, Новом Саду и Крагујевцу. Дипломирао је на Математичком факултету Универзитета у Београду 1987. године, где је и магистрирао 1993. године са тезом "Доказивач теореме за модалну логику С4 заснован на методи дуалних таблоа". 1999. године је одбранио докторску дисертацију "Неке вероватносне логике и њихова примена у рачунарству" на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу. Од 2002-2019. године био је руководилац три национална истраживачка пројекта. Учествовао је у бројним међународним пројектима FP, H2020, COST и Темпус. Био је члан Програмског одбора међународних конференција и копредседавајући 15. European Conference on Symbolic and Quantitative Approaches to Reasoning with Uncertainty (ECSQARU 2019, Београд). Његова истраживачка интересовања су: математичка логика и њене примене у рачунарским наукама, вештачка интелигенција и расуђивање у присуству неизвесности, верификација протокола, аутоматско доказивање теорема, примена хеуристика на проблем задовољивости и дигитализација културног и научног наслеђа. Коаутор је монографија Probability Logics - Probability-Based Formalization of Uncertain Reasoning (2016) и Probabilistic Extensions of Various Logical Systems (2020) у издању Springer-а, десетак поглавља у монографијама, више од 50 радова у међународним часописима са рецензијом и више од 40 радова у зборницима међународних конференција. Према баѕи SCOPUS број цитата (искључујући самоцитирање) и Хиршов индекс су 241, односно 8. Добио је Награду Српске академије наука и уметности у области математике и сродних наука за 2013. годину и годишњу награду Министарства науке Србије за резултате у фундаменталним истраживањима 2004. Његова улога у пројекту односи се на развој образложења знања технике засноване на формалној логици и њихове примене за анализу протокола блокчејн.

Драган Урошевић, научни саветник, Математички институт САНУ Био је гостујући професор на универзитету у Новом Саду (Србија). Дипломирао је на Математичком факултету Универзитета у Београду 1987. године. Магистрирао је на Математичком факултету Универзитета у Београду 1994. године са тезом "Хеуристике за распоређивање паралелних програма на вишепроцесорским системима". Докторирао је 2004. године на Математичком факултету Универзитета у Београду са тезом "Решавање неких проблема на графовима коришћењем методе променљивих околина". Од 2001. Годинеје учествовао у бројним научним пројектима, националним и билатералним. Члан је Програмских одбора неколико међународних конференција из области оптимизације и рачунарства. Такође је био копредседавајући 13. Балканске конференције о операционим истраживањима (БАЛКОР, Београд, Србија, од 22. до 25. маја 2018). Главне области истраживања укључују комбинаторну оптимизацију, математичко програмирање, метахеуристике и рачунарску сложеност. Коаутор је три поглавља у монографијама, више од 35 радова у међународним часописима са рецензијом и више од 20 радова у зборницима међународних конференција. Његов број цитата (искључујући самоцитате) и Хиршов индекс по СКОПУС-у су 936, односно 17. Очекује се допринос пројекту у домену развоја и примене метахеуристика у анализи података, приватности и анализи конзистентности у блокчејн технологији.

Ангелина Илић-Степић, научни сарадник, Математички институт САНУ рођена је 19.02.1980 у Београду. Завршила је Математичку гимназију 1999. и дипломирала 2004. на Математичком факултету Универзитета у Београду, на смеру "Теоријска математика и примене",са просечном оценом 9,57. Магистрирала је 2008. годне на Математичком факултету Универзитета у Београду, на смеру "Математичка логика и теоријско рачунарство" са радом "Примене теорије модела у пољима". Докторирала је 2012. годне на Математичком факултету Универзитета у Београду, са радом "О формализацији p-адске, квалитативне и условне вероватноће". Од октобра 2004. до октобра 2012. радила је на Математичком факултету у Београду као асистент. Од новембра 2012. запослена је на Математичком институту САНУ. Њена главна област истраживања је Математичка логика а посебно Вероватносна логика. Њена улога на пројекту тиче се развоја техника за резоновање о знању базираних на формалним логикама и њиховим применама на анализирање блокчејн протокола. Објавила је 9 радова у медјународним научним часописима и више од 10 радова у зборницима са конференција. На основу SCOPUS базе њени резултати цитирани су (без аутоцитата) 19 пута а њен Hirsch индекс је 2. Учествовала је на пројекту ОН 174026: "Репрезентације логичких структура и формалних језика и њихове примене у рачунарству" финансиран од Министарства образовања, науке и технолошког развоја.

Татјана Јакшић Кригер, научни сарадник, Математички институт САНУ Основне и мастер студије завршила је на Математичком факултету, Универзитета у Београду. Докторску дисертацију "Развој, имплементација и теоријска анализа метахеуристичке методе оптимизације колонијом пчела" је одбранила 2017. године на Факултету техничких наука, Универзитет у Новом Саду. Научни рад Татјане Јакшић Кругер је оријентисан на област операционих истраживања, пре свега на развој популационих и природом инспирисаних метахеуристичких метода за решавање комбинаторних оптимизационих проблема. Ужа област интересовања су теоријска и емпиријска анализа метахеуристика, као и развој стратегија паралелизације за вишепроцесорске раучнарске системе. У оквиру пројекта радиће на хибридизацији метахеуристичких метода оптимизације са техникама машинског учења ради решавања проблема велике количине података. Учествовала је у пројектима дигитализације културног и научног наслеђа, а помогла је покретању дигитализације фотоплоча Астрономске опсерваторије у Београду. Учествовала је у бројним домаћим пројектима. Секретар је два семинара Математичког института САНУ. Према SCOPUS бази података, њени резултати су цитирани (искључујући самоцитирање) 20 пута и њен Хиршов индекс је 4. Њена улога у пројекту је да развије нове алате вештачке интелигенције за имплементацију и анализу блокчејн технологија.

Шејла Даутовић, истраживач сарадник, Математички институт САНУ Завршила је основне студије на Математичком факултету Државног Универзитета у Новом Пазару 2015. Завршила је мастер студије на Математичком факултету Државног Универзитета у Новом Пазару 2016. Тренутно је студент докторских студија на Математичком факултету Универзитета Београд. Коаутор је 3 научна рада од 2019. године - два конференцијска рада и један рад у часопису. Била је члан организационог одбора међународне конференције - Тhe 15th European Conference on Symbolic and Quantitative Approaches to Reasoning with Uncertainty (ECSQARU 2019, Belgrade, Serbia, september 18-20, 2019). Њена област истраживања је: математичка логика и њена примена у компјутерским наукама, вештачка интелигенција и вероватносне логике. Њена улога у пројекту односи се на развој техника расуђивања знања заснованих на формалној логици и њихових примена у анализи блокчејн протокола.

Тамара Стефановић, асистент, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду Завршила је основне студије Примењене математике, модуо "Математика финансија" на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду 2016. године. Мастер рад под називом "Иновативна статистичка метода за обрачун индикатора о очекивањима привредника о привредним кретањима" је одбранила 2019. године и тиме завршила мастер студије такође на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, модуо "Примењена математика-математика финансија". Тренутно је на студент докторских студија на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду и њене главна област истраживања је приватност података.

Симона Каштеровић, асистент, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду Завршила је основне студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду 2015. године са просечном оценом 9,78. Мастер рад под називом “Крипкеове семантике за интуиционистичку логику и ламбда рачун” је одбранила 2017. године и тиме завршила мастер студије на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, смер “Математика у техници”. Тренутно је студент докторских студија примењене математике на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Као добитник Еразмус+ стипендије за студенте докторских студија провела је три месеца на Универзитету Париз Дидерот (Париз 7), где се бавила истраживањем вероватносног ламбда рачуна. Учествовала је на неколико националних и међународних конференција и 4 летње школе. Коаутор је 3 рада у зборницима међународних конференција и једног рада у међународном научном часопису. Учествовала је на пројекту ОН 174026 “Репрезентацијe логичких структура и формалних језика и њиховe применe у рачунарству” финансираном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Такође је учествовала у COST акцији CA15123: “The European research network on types for programming and verification - EUTYPES” (2015-2020). Њена истраживачка интересовања укључују математичку логику и њену примену у рачунарству: теорија доказа, ламбда рачун, теорија типова; расуђивање у присуству неизвесности; вероватносну логику; рачунарски потпомогнуто математичко резоновање; формалне методе у вештачкој интелигенцији.

Лука Матијевић, истраживач приправник, Математички институт САНУ Завршио је основне и мастер студије на Математичком факултету Универзитета у Београду, на смеру Информатика. Од 2019. године похађа докторске академске студије на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, смер Математика у техници. Запослен је на Математичком институту САНУ од 2018. године, где је учествовао на пројекту "Репрезентације логичких структура и формалних језика и њихове примене у рачунарству" финансираном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Радио је на више пројеката у области дигитализације, а био је и члан организационог одбора на неколико међународних конференција. Публиковао је три конференцијска рада у области операционих истраживања и оптимизације. Његове области интересовања укључују оптимизацију, машинско учење и биоинформатику.

Ђорђе Јовановић, истраживач приправник, Математички институт САНУ Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 2017. године, са темом дипломског "Виртуелне мреже реализоване у СДН технологији", а мастерирао на истом факултету, са темом мастер рада "Имплементација лабораторијског окружења за софтверски дефинисане мреже помоћу класе Zodiac FX свичева".Студент је докторских студија на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Главне теме истраживања су мрежна безбедност, паралелно програмирање и оптимизациони алгоритми.

Милан Тодоровић, стручни саветник, Математички институт САНУ (придружени члан) Студент је докторских студија рачунарства на Математичком факултету, Универзитета у Београду. Основне студије је завршио 2009. године на Математичком факултету са просечном оценом 9,77, на смеру информатика. Мастер студије информатике завршава 2011. године са просечном оценом 9,80 на истом факултету. У Математичком институту Српске академије наука и уметности је запослен од 2013. године. Радио је на истраживањима који се тичу SAT проблема, као и на дигитализацији културне баштине, док се његов тренутни рад односи на унапређивање постојећих елемената блокчејн технологије, као и на развој нових алгоритама за примену у блокчејн технологијама. Поред тога, ради на применама блокчејн тенхологија у различитим областима од којих су неке приватност, паметне електричне мреже и дистрибуирано складиштење података.