MISANU

Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

PROGRAM

MATEMATIČKI INSTITUT SANU
Seminar za istoriju i filosofiju matematike

PLAN RADA ZA DECEMBAR 2019.

UTORAK, 03.12.2019. u 12:15 sati
Marija Šegan-Radonjić, Matematički institut SANU
MODEL ZA PREDSTAVLJANJE I DELJENJE ISTRAŽIVANJA U OBLASTI ISTORIJE NAUKE
Predmet izlaganja je izrada savremenog modela za predstavljanje i deljenje istraživanja u oblasti istorije nauke koji se zasniva na postupku digitalizacije kulturnog i naučnog nasleđa, kao i principima digitalne istorije. Tema je proistekla iz interesovanja za primenu novih metoda i tehnologija u predstavljanju i interpretaciji prošlosti, posebno istorijata postanka i razvoja Matematičkog instituta. Pitanje razvoja institucionalne matematike na prostoru Srbije i jugoistočne Evrope je veoma aktuelno u poslednjih dvadeset godina, ali je njegovo izučavanje otežano zbog rasejanosti arhivske građe koja često ostaje skrivena u raznim fondovima i zbirkama i nije lako dostupna široj naučnoj zajednici. Otuda predloženi model povezuje istraživanje u tradicionalnim ustanovama zaštite (arhivima, bibliotekama, muzejima) sa istraživanjem u digitalnom okruženju i omogućava istraživačima da kreiraju sopstvene digitalne zbirke izvora i tekstova kako bi širu naučnu zajednicu upoznali sa svojim istraživanjem, povezali ga sa širim kontekstom i stvorili uslove za umrežavanje i saradnju. U izlaganju će biti predstavljen primer kreiranja digitalnog arhiva Matematičkog instituta SANU i njegova primena u proučavanju pitanja nastanka i rada ove ustanove u hronološkom okviru od 1946. do 1961. godine. Na osnovu digitalne i digitalizovane građe će posebno biti razmotrene i potvrđene sledeće hipoteze: 1) prethodnik Matematičkog instituta SAN su matematičke organizacije Velike škole, docnije Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta; 2) Matematički institut SAN je prvi Akademijin institut; 3) Matematički institut SAN je doprineo stručnom osposobljavanju kadrova, širenju matematičkih i srodnih znanja u Srbiji i Jugoslaviji i predstavljanju domaće nauke inostranoj naučnoj zajednici i 4) privredni, društveni i politički razvoj Srbije i Jugoslavije uticali su na česte reorganizacije Matematičkog instituta SAN i uslovile njegovu egzistencijalnu krizu 1960 godine.

UTORAK, 17.12.2019. u 12:15 sati
Srđan Ognjanović, Matematička gimnazija, Beograd
MATEMATIČKA GIMNAZIJA - ŠTA JE ČINI POSEBNOM?
Matematička gimnazija osnovana je 1966. godine sa idejom da se mladim talentovani matematičara pruže bolji uslovi za napredovanje. Do sada gimnaziju je završilo preko 7000 učenika, koji su kasnije bili najbolji studenti beogradskog, ali i velikih svetskih univerziteta i od kojih je oko 350 kasnije doktoriralo. Mnogi bivši učenici škole su sada profesori domaćih, ali i prestižnih svetskih univerziteta ili rade u velikim kompanijama. Na naučnim olimpijadama iz matematike, fizike, astronomije, informatike i hemije učenici Matematičke gimnazije osvojili su više od 400 medalje, po čemu je ova gimnazija jedinstvena u svetu.
Od 2003. godine Matematičkoj gimnaziji pridodata su i odeljenja sedmog i osmog razreda osnovne škole tako da trenutno škola ima 24 odeljenja sa 500 učenika. Sa ovom, najtalentovanijom decom u Srbiji rade izuzetni profesori, među kojima je i veliki broj profesora univerziteta.
Osim redovne nastave i priprema za takmičenja, u Matematičkoj gimnaziji se organizuju brojne aktivnosti sa ciljem popularizacije i razvoja matematike i prirodnih nauka – seminari za nastavnike, Škola mladih matematičara, Letnja škola, veliko međunarodno takmičenje Kup Matematičke gimnazije i drugo.

UTORAK, 24.12.2019. u 12:15 sati, SANU, sala 2 na prvom spratu, Knez Mihailova 35
Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
REFORMA NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG SEKTORA U REPUBLICI SRBIJI I RAZVOJ NAUČNOG PODMLATKA
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, uzevši u obzir brojne nagomilane probleme, kao i činjenicu da je velika većina istraživača u naučnoj zajednici bila nezadovolјna postojećim zakonskim okvirom, odlučilo da sprovede kompletnu reformu sistema finansiranja istraživanja - prelazak sa nekompetitivnog projektnog finansiranja na institucionalno, ali istovremeno i suštinski kompetitivno projektno finansiranje. Usvojena su i dva nova zakona - Zakon o Fondu za nauku i Zakon o nauci i istraživanjima.
Raspisani su prvi pozivi preko Fonda za nauku. Međutim, treba odgovoriti na još neka važna pitanja: Koji su prioriteti razvoja nauke i istraživanja u Republici Srbiji? Gde je tu uloga naučnog podmlatka? Da li se proces odvija zadovolјavajućim tempom? Koji nas izazovi čekaju u narednim godinama?
Zajednički sastanak Seminara za istoriju i filozofiju matematike, mehanike i astronomije i Seminara za računarstvo i primenjenu matematiku.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.

Rukovodilac Seminara
Prof. dr Milan Božić