ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
Seminar za istoriju i filosofiju matematike

PLAN RADA ZA MART 2009.

UTORAK, 03. mart 2009. u 12:15 sati
Prof. Dr Kosta Došen, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
DVESTAGODIŠNjICA DOŠENOVIĆEVE "ČISLENICE"

Rezime: ,,Cislenica'' Jovana Dosenovica (1781-1813), izdata 1809. godine, je jedan od najstarijih udzbenika iz racuna, i uopste jedna od najstarijih knjiga iz matematike kod Srba. Ta knjiga je jedini stampani udzbenik za koji se zna da je koriscen u beogradskoj Velikoj skoli, u doba Prvog srpskog ustanka. Dosenovic nije po pozivu bio matematicar, nego pisac iz trscanskog kruga Dositejevih sledbenika. ,,Cislenica'' je objavljena u doba prelomno za razvoj novije srpske kulture.

UTORAK, 10. mart 2009. u 12:15 sati
Prof. Dr Pavle Miličić, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu
POJAM KRETANjA U EUKLIDSKIM I NEKIM NEEUKLIDSKIM PROSTORIMA           

Rezime: Uz razmatranje kongruencija u euklidskom prostoru, daju se definicije rastojanja izmedu tacaka u najvaznijim neeuklidskim prostorima. Na osnovu tako uvedenih metrika definisu se pojmovi kretanja u tim prostorima.

UTORAK, 17. mart 2009. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenković, profesor matematike i informatike, Beograd
RAZVOJ VISOKOŠKOLSKE MATEMATIKE U BEOGRADU (drugi deo)

Rezime: Predavac nastavlja svoj niz svojih predavanja na ovu temu. U ovom predavanju ce akcenat biti stavljen na dalje sirenje visokoskolske matematike na fakuletima Univerziteta u Beogradu. Bice dat i pokusaj razlikovanja kvaliteta visokoskolske matematike u Beogradu i drugim evropskim centrima.

UTORAK, 24. mart 2009. u 12:15 sati
Prof. Dr Katica Stevanović-Hedrih, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu
GALILEO GALILEI I KINETIKA            

Rezime: Sve do Galileja (Gallileo Galilei, 1564-1642) definicija sile, kao i njena primena su bili u potpunosti staticki. U svom kapitalnom delu Discorsi e demonstrazioni matematiche intorno a due nuove scienze u kome je, 1583. godine, publikovao rezultate istrazivanja zakonitosti slobodnog pada, horizontalnog i kosog hica, Galilej uvodi pojam ubrzanja i dovodi ga u vezu sa silom. Galilej je time utemeljio nove mehanicke oblasti kao sto su dinamika i kinematika i time otvorio kvalitativno nove pravce istrazivanja u fizici. Medutim, verovatno najvazniji njegov doprinos je uvodenje spoznaje da se kretanje tela odvija pod dejstvom sila. Ova godina nosi i izvesnu jubilarnost. Naime, navrsava se 445 godina od Galilejevog rodenja.

UTORAK, 31. mart 2009. u 12:15 sati
Prof. Dr Veljko A. Vujičić, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu

NESAGLASJA U KLASIČNOJ I NEBESKOJ MEHANICI

Rezime: Pre vise od 300 godina Isak Njutn je postavio tri matematicke "zapovesti'' kako treba da se proucava kretanje tela, sve dok eksperimenti ne ukazu drukcije. Matematicka mudrost razvijala se brze od opita i pokusavala da objasni neobjasnjeni svet onako kako to pokazuju razne formule i jednacine. U racionalnoj mehanici su usledila nesaglasja o osnovnom poimanju kretanja i kolicine kretanja,o dejstvu i sili, o dejstvu i energiji, o aksiomama, principima, zakonima i teoremama, o geometrijskoj i materijalnoj tacki, cestici, o zakonu nauke i zakonu prirode, o zadacima mehanike po Njutnu i zadatku mehanike po Hamiltonu. Racionalna mehanika je obuhvatila nebesku mehaniku, koju nisu mimoilazila razna tumacenja analiticke mehanike na bazi diferencijalnih geometrija. Navedena mala ili prevelika sholasticka sporenja nisu mogla ostati bez odraza na male i velike skole, ukljucujuci stvaranje i ukidanje pojedinih skolskih jedinica na stetu ili korist znanja - kao imanja.

Sednice seminara odrzavaju se u biblioteci Matematičkog instituta SANU, sala 305, Beograd, Knez Mihailova 36, na III spratu.

Rukovodilac Seminara Prof. dr Milan Božić