ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
Seminar za istoriju i filosofiju matematike

PLAN RADA ZA MART 2011.

UTORAK, 01. mart 2011. u 12:15 sati
Prof. Dr Katica R. Stevanovic-Hedrih, Matematicki institut SANU, Beograd
LISAŽUOVE KRIVE, SINHRONIZACIJA I ASINHRONIZACIJA

Rezime: Po francuskom matematicaru Lisažuu (Jules Antoine Lissajous, 1822- 1880) su dobile ime krive koje se dobijaju kao rezultat slaganja ortogonalnih asinhronih oscilacija, promenom odnosa parametara komponentnih oscilacija. Prikazace se osnovni biografski podaci o ovom francuskom naucniku kao i niz Lisažuovih krivih, a takode i serija generalisanih Lisažuovih krivih, koje je predavac dobio pomocu softverskog alata MathCad. Predavac ce izložiti i sopstvenu ideju o metodi sinhronizacije/asinhronizacije oscilacija komponentnih podsistema hibridnog sistema zasnovanu na transformaciji generalisanih Lisažuovih krivih i površi. Predavanje ce biti propraceno originalnim autorovim grafickim prikazima transformacije generalisanih Lisažuovih krivih u softverskom alatu MathCad. Konacno, prikazace se modeli diskretnih kontinuuma u ravni i prostoru cije materijalne tacke izvode višefrekventne ortogobalne oscilacije u ravni i prostoru, i cije su putanje generalisane Lisažuove krive.

UTORAK, 08. mart 2011. u 12:15 sati
Prof. Dr Aleksandar Lipkovski, Matematicki fakultet, Beograd
ISTORIJA NASTANKA OPŠTE TEORIJE RELATIVNOSTI: AJNŠTAJN ILI HILBERT?

Rezime: Fizika dvadesetog veka smatra da je opštu teoriju relativiteta, baš kao i specijalnu deset godina pre toga, otkrio Albert Ajnštajn 1915. godine. Medutim uporedo sa ovim ortodoksnim mišljenjem fizickog mainstream-a traje, a devedesetih godina prošlog veka se i pojacava, kriticko sagledavanje Ajnštajnovog doprinosa, pre svega u smislu podeljenosti zasluga za ova dva otkrica. Pri tome, uz Ajnštajnovo ime se pojavljuju imena dva najveca matematicara kraja devetnaestog i pocetka dvadesetog veka. U vezi sa specijalnom teorijom relativnosti to je Anri Poenkare, a u vezi sa opštom teorijom relativnosti - David Hilbert. Ne treba ispustiti iz vida istorijski kontekst dešavanja: francusko-nemacki sukob je eskalirao i kulminirao pocetkom Velikog rata, kasnije nazvanog Prvim svetskim. U predavanju ce biti izložena istorija otkrica pravih jednacina opšte teorije relativnosti, na osnovu Ajnštajnovih i Hilbertovih radova i materijala iz licne Hilbertove prepiske, analizirane i objavljene u toku poslednjih petnaestak godina.

UTORAK, 15. mart 2011. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenkovic, profesor matematike i informatike, Beograd
KRATAK PREGLED RADA SEMINARA OD OSNIVANjA DO DANAS (II deo)

Rezime: U nastavku prikazivanja rada Seminara posebno ce se istaci matematicke i druge obradivane naucne discipline i teme koje su godinama bile interesantne, izazivale diskusije i ideje za mnoga naucna dela. Cilj ovog predavanja je da se razmotre i sledeca pitanja: Kada i u kojoj meri je Seminar bio povezan i uticao na rad srednjoškolske i univerzitetske nastave matematike? U kojim naucnim centrima postoji ovakav ili slican Seminar? Da li je njihov nacin rada, kao i uslovi rada, teme, obrada tema, pitanja i rezultati, u skladu sa našim radom i uslovima, ili su velike razlicitosti i odstupanja.

UTORAK, 22. mart 2011. u 12:15 sati
Prof. Dr Dejan Uroševic, Matematicki fakultet, Beograd
O RADIO-ASTRONOMSKOM RADU PROF. DR MILOGRADOV-TURIN

Rezime: Predavanje posveceno secanju na rad naše nedavno preminule koleginice.

UTORAK, 29. mart 2011. u 12:15 sati
Prof. Dr Miodrag Mateljevic, Matematicki fakultet, Beograd Spec. Aleksandra Rosic, Osnovna škola Miroslav Antic, Beograd Marek Svetlik, Matematicki fakultet, Beograd
JEDAN ZADATAK SA PISA TESTIRANjA I PRIMENA KALKULUSA PRI REŠAVANjU SLICNIH PROBLEMA

Rezime: Jedan od zadataka u okviru testiranja matematicke pismenosti na PISA testu 2000. godine, bio je da ucenici za posudu zadatog oblika u koju se tokom vremena konstantnom brzinom sipa voda, odaberu jedan od pet ponudenih grafika koji prikazuje kako se visina nivoa vode u posudi menja tokom vremena. Od ucenika koji su rešavali test tražio se samo tacan odgovor. Studenti mogu rešavati ovaj zadatak koristeci pojmove i osobine monotonih i konveksnih funkcija, medutim ti pojmovi nisu poznati petnaestogodišnjacima koji se inace testiraju na PISA testovima. U ovom predavanju osvrnucemo se na nacine približavanja ovih pojmova ucenicima tog uzrasta i predložicemo postupke prilagodene ucenicima odgovarajucih razreda. Prikazacemo i rezultate istraživanja do kojih smo došli kada smo slicnim zadatkom testirali ucenike 4-8. razreda osnovne škole. Dacemo primere i predloge rešavanja slicnih zadataka koji se mogu koristiti u nastavi kako u osnovnim i srednjim školama tako i na fakultetima, kako bi se ucenicima i studentima na odgovarajuci nacin približili pojmovi i primene kalkulusa, primereno odgovarajucem uzrastu. Takode, prikazacemo i uopštenje ovakvog tipa zadataka. Naime, ispostavilo se da postoji bijekcija izmedu odredene klase posuda (u koje se tokom vremena sipa voda) i odredene klase funkcija (zavisnost visine nivoa vode u posudi od vremena). Radom na uspostavljanju ove bijekcije došli smo do nekih rezultata u vezi konvergencije "niza izvoda poligonalnih linija".

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.

Rukovodilac Seminara

Prof. dr Milan Božić