ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
Seminar za istoriju i filosofiju matematike

PLAN RADA ZA MAJ 2015.

UTORAK, 5. maj 2015. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenkovic, profesor matematike i informatike, Beograd
IZMEDJU ALGORITMA, APLIKACIJE I ISTORIJSKE STVARNOSTI

Rezime: Cilj saopstenja je, izmedju ostalog, da kroz istorijsku stvarnost pokaze da je umece resavanje matematickih problema slicno umecu programiranja i projektovanju aplikacija. Prikazano je i u kojoj meri ima matematike u racunarstvu. Takodje, sprovodjenjem razlicitih ideja po logickim zakonima, od brojeva i funkcija ka programima; od tipova, klasa i modela do baza, je moguce ostvariti zamisljeni lanac ekvivalencija koji vodi ka resenom obliku, aplikaciji. Modeli i matematicko modeliranje su bitni za isticanje osnovne matematicke teorije. Primena logickih metoda u procesu primene odluka i izvrsavanja u svakodnevnom zivotu ostvaruje se upravo stvaranjem modela, izborom algoritama za njegovu implementaciju, pisanjem i testiranjem odgovarajuceg programa za racunar, stvaranjem aplikacija kao projektnih sistema za resavanje nekog konkretnog problema..

UTORAK, 19. maj 2015. u 12:15 sati
Dr Dragana Ilic, docent, Matematicki institut SANU
KAKO SMO DOSLI DO OPTICKIH TELESKOPA VELICINE FUDBALSKOG STADIONA

Rezime: Godina 1609. se smatra pocetkom opticke astronomije, jer je to godina kada je Galileo Galilej prvi put upotrebio za posmatranja nebeskih tela teleskop otvora par centimetara. Od tada, razvoj optickog dizajna teleskopa je isao u vise pravaca, ali uvek sa glavnim zahtevom da precnik objektiva teleskopa bude sve veci i veci. Na predavanju ce biti predstavl.eni glavni pravci razvoja optickih teleskopa, kao i projekat izgradnje trenutno najveceg optickog teleskopa - "Evropskog izuzetno velikog teleskopa".

UTORAK, 26. april 2015. u 12:15 sati
Prof. Dr Zoran Lucic, Matematicki fakultet, Beograd
ARITMETIKA OBLUTAKA

Rezime: Aristotel tvrdi da su aritmeticka znanja udal.enija od cula nego sto su to geometrijska znanja, i da je zbog toga aritmetika tacnija od geometrije [Metafizika, 982a]. Iako geometrija polazi od slozenijih nacela, prema Aristotelovom misljenju ona je ipak manje tacna od aritmetike, cija su nacela apstraktnija zbog njihove vece udaljenosti od culnih opazanja. Medjutim, pre nego sto je aritmetika postala apstraktnija od geometrije, aritmeticka i geometrijska znanja morala su biti podjednako bliska culnim opazanjima. I jedna i druga disciplina morale su upotrebl.avati ocigledna sredstva. U geometriji su to bile slike. One su to i nastavile da budu. U aritmetici su to mogli biti obluci. Razume se, to su mogli biti i neki njihovi surogati - jedinice obelezene slovom alfa, kruzici, jedinicni kvadrati ili nesto trece. Svejedno, prva aritmetika morala je biti ocigledna, a kako su obluci jedino ocigledno sredstvo koje pominje najranija literatura, ovu aritmetiku ranih pitagorejaca mozemo zvati aritmetikom oblutaka. Ostaje pitanje sta je mogao biti njen sadrzaj. U saopstenju cemo pokusati da damo odgovor na ovo pitanje.

Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.

Rukovodilac Seminara

Prof. dr Milan Božić