ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζῴων τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν

Seminar for History and Philosophy of Mathematics and Mechanics

 

PROGRAM


MATEMATIČKI INSTITUT SANU
Seminar za istoriju i filosofiju matematike

PLAN RADA ZA MAJ 2018.



UTORAK, 08.05.2018. u 12:15 sati
Katica (Stevanović) Hedrih, Matematički institut SANU, Beograd
PETROVIĆEVI PRONALASCI, PATENTI I DELA KAO IDEJNE PRETEČE I NADAHNUĆA ZA NOVE I SAVREMENE NAUČNE I TEHNOLOŠKE DOPRINOSE
Srbija ima tri svetski priznata naučnika, koji su njen naučni i nacionalni ponos; Nikolu Teslu i Mihaila Pupina, koji su svoje naučne rezultate i tehnička ostvarenja dostigli u Americi, ali su uvek isticali svoje srpsko poreklo, kao i vezanost za svoj rodni kraj i o njima pisali. Ima i Milutina Milankovića, koji je svoje naučne aktivnosti i svoje najznačajnije naučno delo Kanon sunčeve insolacije stvorio u sred Srbije, u Beogradu. Srbija ima i Mihaila Petrovića, koji je prisvojen i najviše promovisan kao srpski, vodeći matematičar, ali nedovolјno poznat u svetu, kao prethodna tri srpska naučnika. I Mihailo Petrović, zaslužuje svetsko priznanje izuzetnog naučnika i stvaraoca. Mihailo Petrović je najpoznatiji kao matematičar, ali i nedovolјno poznat kao fizičar, i inžinjer i inovator i konstruktor, pisac, svetski putnik, i stvaralac autorski originalnih i pionirskih patenata, i ličnost širokog obrazovanja, koje je stekao na Sorboni (Sorbonne) u Parizu i spoznao naučne misli velikana svetske nauke, širokog opsega, čija su dela preživela vreme u kome su stvarana. Po mom mišljenju najznačajniji među njima, je svakako Poincaré (Jules Henri Poincaré (1854 –1912)). Petrović bio jedan od tri studenta doktoranta veličanstvenog Poincaré-a. Kasnije, Mihailo Petrović postaje jedan od desetak najznačajnih srpskih naučnika svoje generacije.
Neki primeri takvih praktično orijentisanih rasprava i ostvarenih ideja su: Rad o matematičkom modeliranju i analognim računskim mašinama i hidraulični integrator – hidrointegrator, daljinar za potrebe Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu. Ovde ćemo predstaviti nekoliko izuma i patenata koji su imali zanimljive i važne primene. Svaki od ovih pronalazaka i uređaja ilustruju visok nivo Petrovićeve kreativnosti i sposobnosti da apstraktne ideje i nacrte pretoči u vrlo upotrebljive sprave i izume.
Iz bibliografije radova, ali i arhivskih dokumenata Zavoda za patente u Francuskoj i Velikoj Britaniji, saznajemo da je Mihailo Petrović patentirao deset pronalazaka. Za devet je dobio patente u Francuskoj, a za jedan u Velikoj Britaniji.
Format znanja Mihaila Petrovića je došao do maksimalnog dometa, svakako u njegovoj briljantnoj teoriji prikazanoj u publikacijama: ''Elementi matematičke fenomenologije'' (1933) i ''Fenomenološko preslikavanje'' (1911), kao i skraćenoj verziji na francuskom ''Sur l` équation différentielle de Riccati et applications chimiques'' (1896).
Na štetu i srpske, i svetske nauke, to izuzetno značajno delo, ''Elementi matematičke fenomenologije'', ni danas, posle više od osam decenija, nije dovoljno poznato, niti je postavljena teorija u njemu dobila širu primenu u savremenoj nauci i primenama. Na značaj tog dela ukazao je još, odmah po publikovanju, znameniti srpski naučnik Milutin Milanković, koji je ocenio da je ono ''najznačajnije Mikino delo''.


UTORAK, 22.05.2018. u 12:15 sati
Mr Natalija Jelenković , profesor matematike i informatike, Beograd
MIHAILO PETROVIĆ ALAS - RIZNICA IDEJA
Ovim predavanjem pokazaće se kako je naš najpoznatiji matematičar došao do svojih naučnih doprinosa koji su ishod ideja iz matematičke analize, diferencijalnih jednačina, primenjene matematike. Sve to je kasnije doprinelo razvoju matematike, ali i obrazovanja i kulture kod Srba. Ideje kao osnova i razvoj svega nastalog u radovima Mihaila Petrovića Alasa su cilj predavanja.



Seminar se održava u sali 301F u Institutu, na III spratu, lift levo gledano sa ulaza, u zgradi preko puta zgrade SANU (nekadašnja SDK), Knez Mihailova 36.

Rukovodilac Seminara
Prof. dr Milan Božić