Seminar for Probability Logic

PROGRAM

Plan rada Seminara Verovatnosnih logika za jul 2016.

Sastanci seminara verovatnosnih logika Matematickog instituta SANU odrzavaju se na adresi: Kneza Mihaila 36/III sprat, soba 301f - sala za seminare. Sastanci se odrzavaju cetvrtkom posle podne, od 15h, pod rukovodstvom Profesora Miodraga Raskovica.

ČETVRTAK, 07.07.2016. u 15:00
Dragan Knežević i Miloš Laban
SLIČNOST KROZ DEFORMACIJU PROSTORNOG OBLIKA
Sažetak: Koncept sličnosti objekata kroz perspektivu iz jedne nepokretne tačke ili paralelne transformacije, uobičajen u geometriji, nema onu elastičnost potrebnu za primenu u realnom vremenu. Zbog toga se kao generalizacija takve sličnosti, uvodi nov pojam „sličnosti kroz deformaciju prostornog oblika“, zasnovan na opštem principu u matematičkom modeliranju „dinamizaciji preslikavanja“, koji je u veden u monografiji [1].
U problematici automatizovanog procesa pouzdane detekcije objektata na osnovu veštačke inteligencije, potrebno je izvršiti predprocesiranje, kako bi se u što boljoj meri izdvojili traženi objekti od lažnih alarma i time suzio obim ulaznog vektora podataka, u okviru koga se vrši konačno izdvajanje detektovanih objekata, i postprocesiranje u cilju verifikacije selektovanog izlaznog vektora i dalja razmena podataka. Iako su ovde ti koraci izloženi razdvojeno, u samom postupku realizacije, to ne mora tako da izgleda.
Tokom analize razvija se klasifikator objekata koji na osnovu kontrasta objekta u odnosu na pozadinu i druge karakteristčne (geometrijske) osobine odredjuje kandidate za prepoznavanje, koji dodatno prolaze test zone susedstva (epsilon okoline) u uzastopnim frejmovima, što se odnosi na dinamički model.
Analizirajući sličnost kroz deformaciju prostornog oblika, uveden je opšti termin atoma opažaja, koji u praktičnom problemu obrade slike, koji se razmatra, predstavlja konkretno piksel digitalne slike.
Osobine posmatrane slike su da se sastoji se od statične graduisane pozadine po kojoj se kreću karakteristični objekti i artefakti. Glavne osobine artefakata su primarne dimenzije veće od 100 kvadratnih piksela i karakteriše ih nejasno diferencirana granica i potencijalno promenljivi oblik. Karakteristični objekti imaju znatno manje dimenzije i veoma se ističu u odnosu na pozadinu po osvetljenosti.
Dati su poboljšanje efikasnosti, brža sagledavanja suštine procesa i njegovo rešavanje u realnom vremenu i terenskim uslovima. Prikazan je i novi metodološki postupak zasnovan na principima perspektivnosti, dinmenzionalnosti i dinamizacije. Razmatrana je trasformacija površina iz ravnog u zakrivljen prostor i obrnuto.
Literatura:
[1] M.Laban: „Tri opšta principa u matematičkom modeliranju“ – monografija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000

ČETVRTAK, 14.07.2016. u 15:00
Radoš Bakić
SRPSKI JEZIK - JEDAN POGLED U PROŠLOST
Sažetak: Predavanje je nastavak nekoliko ranijih predavanja koja je predavač održao na seminaru. Biće predstavljene još neke veze i sličnosti između srpskog i drugih jezika.

ČETVRTAK, 21.07.2016. u 15:00
Radoš Bakić
SRPSKI JEZIK - JEDAN POGLED U PROŠLOST
Sažetak: Predavanje je nastavak proslog predavanja koje je predavac odrzao na seminaru. Bice predstavljene jos neke veze i slicnosti izmedju srpskog i drugih jezika.

ČETVRTAK, 28.07.2016. u 15:00
Đorđe Đekić
KRALJEVSKA TITULA STEFANA PRVOVENČANOG
Sažetak: Prvi Srbi koji su dobili kraljevsku titulu bili su vladari Duklje u XI veku. Raspadom dukljanske države i ukidanjem barske nadbiskupije tokom XII veka nestalo je kraljevstva u njoj. Ali nije nestalo pamćenje na nju i izgubljenu nadbiskupiju. Barska nadbiskupija dobijena nelegalno lako je ukinuta.
Prvi koji, dolazi na ideju da povrati kraljevsku titulu je Vukan, sin velikog župana Stefana Nemanje. Navodi se sa njom 1195. godine dok mu je otac još bio vladar i dok je dok je kao sin vladarev upravljao Dukljom, Dalmacijom, Travunijom, Toplicom i Hvosnom. Međutim, on nije imao krunu, a nije imao ni nadbiskupa koji bi mogao da ga kruniše. On pokušava i uspeva da papa obnovi, ovaj put legalno, 1199. godina barsku nadbiskupiju. Nakon njegovog povlačenja tu titulu uzima njegov sin Đorđe. Međutim, ni on nije dobio ni krunu.
Stefan Prvovenčani, nasleđuje od oca titulu velikog župana, a od svoga tasta, vizantijskog cara, Aleksija dobija carsku titulu sevastokratora. Titula velikog župana je titula koju druge države nemaju, tako da se nije moguće govoriti o nekom njenom međunarodnom ugledu. Ali ona je nasledna, dok titula sevastokratora nije. Na osnovu toga što je imao titulu sevastokratora i bio carev zet, Stefan je postao vladar. Sukob njega i brata se vodi i u titulama. Nakon pada Vizantije, nestanak njenog carstva, gube na značaju i njene titule. Čini se da je Vukan koji nosi rimokatoličku titulu kralja u prednosti. Ugarski kralj se protivi davanju kraljevske krune srpskim vladarima. On nosi titulu vladara Srba od kada je proterao Stefan Prvovenčani 1202. godine iz Srbije. Papa u početku odbija da da Srbima krunu ali na kraju popušta i šalje krunu, po svom legatu Stefanu. Međutim, dobijanjem krune nije sve rešeno. Srpska istoriografija smatra da ga je krunisao papski legat. Međutim, jedno je dobijanje kraljevske krune, a drugo je lelalnost lica koje ima pravo da izvrši taj obred. Njega je na toj teritoriji mogao samo da kruniše nadbiskup koji ima duhovnu vlast nad tom teritorijom. Dakle, barski nadbiskup. Zato smatramo da je pred tim morao da popusti i ugarski kralj.
Zato je arhimandrit Sava, otišao u Nikeju gde je dobio arhiepiskopsko dostojanstvo. Činjenica da je tako lako dobio arhiepiskopsko dostojanstvo i autokefalnost, upućuje da je to moralo imati dublje značenje. Zato smatramo da je on ove dve privilegije dobio tako što je objasnio - naveo da će, ako on ne postane arhiepiskop, srpski vladar postati rimokatolik, a time i Srbija rimokatolička zemlja. Tako je legalno dobijena kruna i legalno obavljen čin krunisanja. Drugačije nije moguće objasniti ove velike privilegije koje su Srbi dobili u tako kratkom roku.



Beograd, 2016.