Seminar for
RELATIVITY THEORY AND COSMOLOGICAL MODELS

 

PROGRAM

---

Plan rada Seminara za teoriju relativnosti i kosmološke modele za DECEMBAR 2018.

---

SREDA, 05.12.2018. u 11:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Stevo Šegan, Državni univerzitet u Novom Pazaru
KALENDARI, ISTORIJSKE ERE I HRONOLOGIJA
U izlaganju biće date, osim retko poznatih operativnih detalja tzv. živih kalendara, i neka antropološka i kosmološka obeležja kalendara, bilo da su proistekla iz astronomskih ili neastronomskih njihovih osnova. Posebno će biti opisan značaj kalendara u stvaranju posebne i opšte kulture i značaj kalendara kao priznaka tipologije kulture. Prepoznavanje doslednih principa u stvaranju i održavanju kalendara biće dato na primerima i komparaciji živih kalendara i različitih relikta svetske kalendarske prakse. Prateći računi i algoritmi su mahom sopstvene izrade bilo da su dati u, sada već arhaičnom, FORTRAN kodu ili u nekom od SKRIPT jezika i omogućavaju da se vrlo jednostavno izrade osnove većine svetski poznatih kalendara. Poseban osvrt biće učinjen na vezu kalendarske prakse, istrijskih era i hronologije sa modernim sistemima za održavanje i distribuciju vremena i nastanak novih era.

---

SREDA, 12.12.2018. u 11:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Radoš Bakić, Učiteljski fakultet u Beogradu
NEKI EPISTEMIOLOŠKI ASPEKTI TEORIJE RELATIVNOSTI
Teorija relativnosti i kvantna mehanika su drastično produbile naš uvid u svet koji nas okružuje, Pored toga ona su pokrenula i neka važna epistemiološka pitanja koja se tiču naše percepcije i načina na koji dobijamo informacije iz okruženja. U ovom aspektu, savremena fizika se sve više približava postulatima koja postoje u dalekoistočnim filozofijama već hiljadama godina. Na predavanju će biti reči o nekim predavačevim zapažanjima vezanim za ove teme.

---

SREDA, 19.12.2018. u 11:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Aleksandra Bajić i Hristivoje Pavlović, Društvo za arheoastronomska i etnoastronomska istraživanja "Vlašići", Beograd
SOLARNI KALENDAR LEPENSKOG VIRA
Lepenski Vir je otkriven pre pedesetak godina. Otkriće je predstavljalo svojevrsnu senzaciju jer ništa slično niti do tada a ni od tada nije otkriveno u svetu. Mnogo toga je rečeno i napisano o ovom mezolitskom naselju, njegovim neobičnim trapeznim građevinama i monumentalnim skulpturama, koje istovremeno liče na ljude ali i na ribe. Ali, ispostavlja se da još uvek nije sve rečeno, da ovo prastaro naselje još uvek može da iznenadi.
Arheoastronomsko istraživanje je započeto na kratkodnevicu 2014. godine. Već tada, uočeno je da postoje uslovi za neobičan fenomen: posmatrano sa jedne tačke ispred današnjeg Muzeja Lepenskog vira, Sunce bi (SAMO) na dugodnevicu moglo da izlađe dva puta: prvi zraci se pojave u uzanoj pukotini na severnoj padini masiva vulkanske stene Treskavac, na drugoj strani Dunava; potom se Sunce zakloni iza masiva, da bi ponovo izišlo nakon par minuta, na zaravnjenom vrhu stene… Ovo zato što je nagib severne padine Treskavca (u odnosu na horizontalu) veći nego nagib prividne Sunčeve putanje, a pravac pukotine na horizontu upravo tamo gde bi trebalo da bude Sunce na dugodnevicu. Fenomen je prvi put snimljen 20.juna 2015. godine, zbilja je impresivan, igre svetlosti i senke stvarno, kako je rekao Srejović u svojoj knjizi “dostižu razmere hijerofanije”, senka brda postaje nalik velikoj tamnoj piramidi sa Suncem na vrhu. Sve to se događa samo jednom godišnje, pa fenomen ima potencijalni kalendarski značaj.
Ali, dokazati da se nešto slično moglo videti sa originalne pozicije mezolitskog naselja pre 8200 godina nije bilo jednostavno. Ta pozicija je sada na dnu Dunava, gde se više ne može postaviti teodolit i više nije moguće odatle obaviti bilo kakva merenja. Ni nebo danas nije sasvim isto kao pre 8200 godina: nagib Zemljine ose je za 3/4 stepena manji nego onda, što menja pozicije izlaska Sunca na horizontu, precesija Zemljine ose je pomerila mesta nebeskih polova i prividne putanje zvezda…
Srećom, postoji sačuvana tehnička dokumentacija o izmeštanju lokaliteta, koju je sačinio tim stručnjaka (inženjera) Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ta dokumentacija, zajedno sa savremenim uređajima za satelitsko pozicioniranje (GNSS/GPS) kao i sa dostignućima savremene geodezije, omogućavaju rekonstrukciju geodetskih i geografskih podataka za samo naselje; GPS pozicioniranje omogućava precizno definisanje određenih tačaka na horizontu (Treskavcu) i njihovog odnosa sa tačkama u naselju, a potom i astronomske proračune, koji će dati mere promena na nebu.
Do sada sprovedeno istraživanje pokazalo je da je pozicija mezolitskog naselja NAMERNO ODABRANA, a samo naselje precizno odmereno i koncipirano, kao jedan sistem stajnih tačaka za posmatranje neba i Sunca, a posebno izlaska Sunca na dugodnevicu, sve u cilju izrade neke vrste solarnog kalendara, sa dugodnevicom kao početnim danom. Posmatrano sa svake tačke u naselju, Sunce dugodnevice je izlazilo na zaravnjenom vrhu ovog brda. NEMA IZUZETAKA. Ako bi se posmatrač pomerio samo metar prema jugu od najjužnije kuće u naselju, više nebi mogao da vidi Sunce na vrhu Treskavca.

---

---

Predavanja su namenjena sirokom krugu slusalaca, ukljucujuci studente redovnih i doktorskih studija. Seminar će se održavati po najavi: sredom u 11:00^h, sala 301f Matematikog instituta SANU, III sprat, Knez Mihailova 36.

---