Seminar for
RELATIVITY THEORY AND COSMOLOGICAL MODELS
PROGRAM
Plan rada Seminara za teoriju relativnosti i kosmološke modele za OKTOBAR 2023.
Ukoliko Ste već registrovani predavanje na daljinu možete pratiti na sledećem linku (nakon što se ulogujete):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/QPYfBbqdhTF5spTAt
Registracija za učešće na seminaru je dostupna na sledećem linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CyzPn2zriMsWWNzii
Neulogovani korisnici mogu pratiti predavanje na ovom linku (ali ne mogu postavljati pitanja оsim putem poruka):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/yujMwF3JyYqzw6Jth/2m0heDiyDRqBDFTDIItulzyPrdbs5PT8mt_WmgRpRgr
SREDA, 04.10.2023. u 12:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36 i Online
Bora Jovanović, Astronomska opservatorija, Beograd
SVETSKO VREME (UT) I SVETSKO KOORDINIRANO VREME (UTC)
Već skoro dve i po decenije Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) aktivno nastoji da se vremenska skala UTC učini kontinualnom, odnosno da se menanizam povremenog uvođenja prestupne sekunde u tu skalu ukine. Održano je mnogo konferencija, kolokvijuma, kongresa i sastanaka raznih radnih grupa na tu temu, ali rezultat je uvek bio da se konačno odlučivanje pomera za neki budući termin. Sledeći, i verovatno konačni rok, do koga bi ovo pitanje moralo biti rešeno je 2035. godina, kako je odlučeno na 27. sastanku Generalne konferencije za težine i mere (27th CGPM, Nov. 2022. Resolution 4).
Na predavanju će, uz kratak pregled evolucije definicija UT i UTC skale, biti analizirane posledice najavljenog odvajanja vremenskih skala u javnoj upotrebi od Zemljine rotacje. Na primer,jedna od krupnijih posledica je i pitanje buduće definicije dužine kalendarskog dana. Da li će on biti određen vremenskim intervalom u toku koga se Zemlja jedanput obrne oko svoje ose u odnosu na Sunce, kao do sada, ili će to biti vreme u toku koga se izvrše 794243384928000 hiperfinih oscilacija atoma cezijuma 133.
SREDA, 11.10.2023. u 12:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36 i
Online
Stefan Mihić
KRATKA ISTORIJA KOSMOLOŠKIH MODELA
Predavanje je posvećeno istorijskom razvoju kosmologije od Kopernikanske revolucije 16. veka do aktuelnih modela ove astronomske nauke. Između ostalog, biće reči o Šapley-Curtis velikoj debati, Kapteyn-ovom modelu, revolucionarnom uticaju opšte teorije relativnosti na razumevanje geometrije i razvoja Svemira, teoriji večnog stanja, teoriji inflacije kao i uticaju sadržaja Svemira na njegovu dinamiku.
SREDA, 25.10.2023. u 12:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36 i
Online
Slobodan Nedić
MILANKOVIĆ I SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI
Dok u radu iz 1912. Milanković u kratkim crtama ukazuje na mogućnost objašnjenja rezultata M-M eksperimenta preko (Ritz-ove) Emisione teorije, u radu iz 1924. na pedeset strana temeljno analizira moguće zavsisnosti brzine propagacije faze elektromagnetske perturbacije od brzine objekta koji je emituje, i u kontekstu poređenja promene luminentnosti dvojnih zvezda i pomeraja u spektru njenih elemenata utvrđuje da Emisiona teorija ne zadovoljava postavljene kriterijume. Međutim, istom analizom utvrđuje da je to slučaj i Specijalnom Teorijom Relativnosti, odnosno njenim Drugim postulatom, iako je na konferenciji iz 1927. Emisiona teorija odbačena i – bez dokaza prihvaćena Relativistička. Tek u zadnjoj sekciji može da se oseti prethodno ustanovljena Milankovićeva inklinacija ka Emisionoj teoriji, jer daje kraću analizu mogućnosti da se brzina prostiranja menja u toku samog procesa. Najnovije razumevanje Emisione teorije, po kojoj brzina prostiranja svetlosti zapravo invarijantna u odnosu na sam emitter, ukazuje na mehanizam amortizovanja brzine uz zadržavanje Dopplerskog pomeraja, a što je trebalo da bude i u to vreme poznato, s obzirom na Lenardov rad iz 1912., a kasnije i iz radova Ewald-a i Oseen-a, pa onda Dowdye-a, Fox-a), a što se jednostavno proverava i u laboratorijskim uslovima. Time se otvara prostor za (re)afirmisanje ispravnosti Milankovićeve (prećutne) anti-relativističke pozicije i postavljanje ispravnih osnova astronomskih posmatranja, na osnovu kojih bi se moglo ispostaviti da su kvazari zapravo dvojne zvezde. U uvodnom delu će biti dat pregled razvoja Lorencovih transformacija, počevši od Foigtove, završno sa Poenkarevom simetrizacijom i “invarijantom” Minkovskog, koncepata ondulaciojonog i emisionog prostiranja, protivrečnosti koncepta sinhronizacije klokova (‘aksiome’) i Lorencovih transformacija (‘teoreme’) koje je Ajnšajn izveo, a takođe i predavačeve motivacije za bavljenje ovom problematikom i doprinosa razrešavanju obstajućih “nedoumica”: u kontekstu hipotetičke dvodimenzonalne Dirac-delta perturbacije i predloga inženjerskog eksperimenta koji oponaša dvojnu zvezdu bez posredovanja medju-zvezdanih gasova i drugih posrednika, kao i utemeljenost emisione teorije – kako svetlosti, tako i transverzalnih EM talasa – u konzistentnoj postavci/razradi Eterodinamike V.A. Acjukovskog.
Predavanja su namenjena sirokom krugu slusalaca, ukljucujuci studente redovnih i doktorskih studija. Seminar će se održavati po najavi: sredom u 11:00h, sala 301f Matematikog instituta SANU, III sprat, Knez Mihailova 36.
prof. dr Žarko Mijajlović
Rukovodilac seminara
Nikola Mutavdžić
Sekretar seminara
