PLAN RADA SEMINARA ZA MAJ 2023. GODINE
Predavanja na seminaru mogu se pratiti na daljinu preko linka
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So.
Registracija za on-line praćenje predavanja na Seminaru je na linku
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/xzGqvSp7aWbg8WpYX.
Utorak, 09.05.2023. u 14:15, Svečana sala Ogranka SANU u Novom Sadu i
Online
Dragan Mašulović, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
KOALGEBRE, KOMONADE I REMZIJEVSKA SVOJSTVA
Koalgebre kao modeli računskih procesa su stidljivo dizale dva prstića i javljale se tu i tamo za reč još od ranih 1980ih, sve dok ih u svom seminalnom radu „Universal coalgebra: a theory of systems" iz 2000. godine Jan Rutten nije postavio na pijedestal konzistentne i elokventne teorije sa širokim spektrom primena. Monade je deset godina pre toga proslavio Eugenio Moggi u svom seminalnom radu „Notions of computation and monads" iz 1991. godine. S treće strane, koalgebre udružene sa komonadama su se pokazale kao veoma fleksibilno sredstvo za modelovanje komplikovanih struktura podataka. Tako je, praktično, krajem XX veka pokrenut sasvim novi pravac u razumevanju računskih procesa koji je danas od suštinskog značaja za implementaciju čisto funkcionalnih programskih jezika.
Stotinak godina pre svega toga, i veoma, veoma daleko od naučne zajednice okupljene oko računarskih nauka pojavila se Ramseyeva teorija. Ramseyeva teorija jedna je od samo nekoliko matematičkih teorija čiji se raspon proteže od elementarnih problema koji se mogu demonstrirati već srednjoškolcima, do raznih iznenađujuće suptilnih primena u matematičkoj logici, teoriji skupova, konačnoj kombinatorici i topološkoj dinamici. Zanimljivo je da je jedan od prvih knjiga u domenu Ramseyeve teorije, Leebova knjiga „Vorlesungen über Pascaltheorie" iz 1973. godine, prikazana jezikom teorije kategorija. Nažalost, krajem 1980ih ovaj pogled na Ramseyevu teoriju nestao je iz fokusa istraživačke zajednice i zamenjen je model-teoretskim pristupom. No, 2015. godine Gromov objavljuje svoj meditativni tekst „Colorful categories" u kome izlaže niz argumenata za to da se istraživanja u oblasti Ramseyeve teorije vrate u okrilje teorije kategorija.
Cilj izlaganja je da pokažemo jedan rezultat koji, potpuno neočekivano, predstavlja sponu između ova dva ostrva bujnih ideja. Pokazaćemo da kategorija koalgebri za komonadu ima razna ramseyevska svostva. Nada izlagača je da ćemo u konstruktivnoj interakciji tokom predavanja uspeti da dođemo do razumne interpretacije ovog fenomena. Konkretno, šta bi za naučnu zajednicu okupljenu oko računarskih nauka moglo da znači to što jedna klasa modela podataka ima neko ramseyevsko svojstvo?
Utorak, 16.05.2023. u 14:15, Knez Mihailova 36, sala 301f i
Online
Aleksandra Labus i grupa studenata, Fakultet organizacionih nauka
PREDSTAVLJANJE REŠENJA SA PRVOG ALGORAND BLOKČEJN HAKATONA
Na predavanju će biti predstavljena najbolja studentska rešenja sa prvog blokčejn hakatona održanog na Fakutetu organizacionih nauka u aprilu 2023. Biće predstavljeni radovi koji se odnose na inovativne primene blokčejn tehnologija u različitim oblasitma elektronskog poslovanja, i prototipovi rešenja razvijeni na Algorand blokčejn platformi. Rešenja će predstaviti sledeći timovi studenata:
- Milica Tomić, Ana Marija Đurić, Ksenija Fratrić: Blokčejn ekosistem za zdravstvo
- Danica Sovtić, Aleksandra Trpkov, Milica Spaić: Blokčejn ekosistem za modnu industriju
- Marija Vrljanac, Katarina Šikman, Veljko Cukanić: Blokčejn ekosistem za modni dizajn
Zajednički sastanak sa Studentskim seminarom
Utorak, 23.05.2023. u 14:15, Knez Mihailova 36, sala 301f i
Online
Predrag Janičić, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu
AUTOMATSKO DOKAZIVANJE TEOREMA KAO REŠAVANJE PROBLEMA OGRANIČENJA
U izlaganju će biti predstavljen jedan nov pristup automatskom dokazivanju teorema. Za razliku od drugih pristupa automatskom dokazivanju teorema, u kojima prostor pretrage čine formule i ono za čime se traga ponovo je formula, u ovom pristupu traga se za dokazom kao celinom. Naime, konkretan dokaz u fiksiranom logičkom okviru može se kodirati nizom prirodnih brojeva, a sintaksička ograničenja koja vezuju korake dokaza mogu se prevesti u linearna ograničenja nad tim brojevima. Za zadati skup aksioma, zadatu formulu koju treba dokazati i zadatu dužinu traženog dokaza, na taj način može se dobiti instanca problema zadovoljivosti linearnih ograničenja koju automatski može rešiti odgovarajući rešavač. Iz tog rešenja onda se može rekonstruisati traženi dokaz. Ovaj pristup ima nekoliko svojstava koja nemaju drugi pristupi. Na primer, njegovim korišćenjem može se dobiti najkraći mogući dokaz, jednostavno se mogu dobiti abdukti, jednostavno se mogu zadati fragmenti dokaza koji treba dopuniti i jednostavno se mogu dobiti mašinski proverivi dokazi.
Opisani pristup primenjen je na koherentnu logiku (koja je izražajna kao logika prvog reda) i implementiran u okviru javno dostupnog dokazivača Larus. Dokazivač Larus efikasniji je od više drugih dokazivača za logiku prvog reda koji generišu mašinski proverive dokaze.
Koautor ovog rada je prof. Julien Narboux iz Francuske.
Utorak, 30.05.2023. u 14:15, Knez Mihailova 36, sala 301f i
Online
Luka Petrović, Fakultet organizacionih nauka
MODEL UČENJA KROZ IGRU ZASNOVAN NA INTERNETU INTELIGENTNIH UREĐAJA
Predmet istraživanja je razvoj modela učenja kroz igru zasnovanog na internetu inteligentnih uređaja (eng. Internet of Things, IoT). Centralni problem koji se razmatra je ispitivanje mogućnosti implementacije modela učenja kroz igru u interaktivnom obrazovnom okruženju sa ciljem da se poveća interesovanje studenata i unaprede ishodi učenja. Razvijeni model zasniva se na integraciji tehnologija sveprisutnog računarstva i integraciji IoT-a, mobilnih i tehnologija proširene stvarnosti. Model je implementiran u nastavnim procesima u okviru Katedre za elektronsko poslovanje na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu Univerziteta u Beogradu. Rezultati evaluacije ukazuju da primena predloženog pristupa može da doprinese unapređenju nastavnog procesa i motivacije studenata.
RUKOVODIOCI SEMINARA
MI SANU
Vera Kovačević-Vujčić
Milan Dražić
FON
Zorica Bogdanovic
Marijana Despotovic-Zrakic
IEEE
Bozidar Radenkovic
