Mechanics Colloquium

---

MATEMATIČKI INSTITUT SANU
ODELJENJE ZA MEHANIKU

---

Predavanja možete pratiti i online putem MITEAM stranice Odeljenje za mehaniku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/sL2JyyLQwBsoyKaZS

---

PROGRAM ZA MART 2026.

---

Sreda, 04.03.2026. u 18:00, Kneza Mihaila 36, sala 301f i Online
Katica Stevanović Hedrih, Matematički institut SANU
LOGITUDINALA DINAMIKA DVA REOLOŠKA MATERIJALA FRAKCIONOG TIPA ŠTAPA PROMENLjIVOG POPREČNOG PRESEKA?
Prikazuju se naučni rezultati teorijsko-analitičkog istraživanja dinamike dva reološka modela frakcionog tipa materijala u štapu promenljivog poprečnog preseka. Prvi materijal je reološki Kelvin- Voigt-ov model materijala frakcionog tipa sa svojstvima elastoviskoznosti i naknadne elastičnosti. Ta svojstva dovode do pojave longitudinalnih oscilacija frakcionog tipa. To kretanje opisali samo parcijalnom diferencijalnom jednačinom frakcionog reda i odredili njena aproksimativna analitička rešenja i odgovarajuće aproksimativne sopstvene i prinudne modove elastoviskoznog reološkog tipa. Razmotrili smo različite granične uslove i za različite poprečne preseke štapa promenljivog poprečnog preseka.
Izveli smo običnu diferenijalnu jednačinu frakcionog reda po vremenskim funkcijama u svakom amplitudnom obliku oscilovanja i dali njena aproksimativna analitička rešenja, sa pratećim aproksimativnim analitičkim izrazima sopstvenih i prinudnih modova. Odredili smo amplitudne funkcije. Drugi materijal je viskoelastični reološki Maxvel-ov model materijala frakcionog tipa sa svojstvima relaksacuje napona. Ta svojstva dovode do pojave longitudinalnih tečenja (puzanja) frakcionog tipa. To kretanje opisali samo parcijalnom diferencijalnom jednačinom frakcionog reda po normalnim naponima i odredili njena aproksimativna analitička rešena i i odgovarajuće aproksimativne analitičke sopstvene i prinudne modove normalnog napona puzanja (tečenja). Razmotrili smo različite moguće granične uslove za normalne napone tečenja i za različite poprečne preseke štapa (cevi) promenljivog poprečnog preseka. Izveli smo običnu diferenijalnu jednačinu frakcuinig reda po vremenskim funkcijama u svakom amplitudnom obliku normalnog napona puzanja frakcionog tipa i dali njegova aproksimativna analitička rešenja, sa pratnjćim aproksimativnim analitičkim izrazima sopstvenih i prinudnih modova normačnog napona puzanja. Izveli smo običnu diferenijalnu jednačinu frakcionog reda po vremenskim funkcijama u svakom modu normalnog napona puzanja.

---

Sreda, 11.03.2026. u 18:00, Kneza Mihaila 36, sala 301f i Online
Maša Đorić, Matematički institut SANU
POLINOMIJALNA ENTROPIJA HOMEOMORFIZAMA NA REGULARNIM KRIVAMA
Za dinamičke sisteme koji imaju topološku entropiju jednaku nuli postoji nekoliko korisnih mera kompleksnosti. Jedna od njih je polinomijalna entropija koja meri rast suštinski različitih orbita na polinomijalnoj skali. Ovako definisana entropija ima lepe osobine, a dobijeni rezultati u poslednjih desetak godina saglasni su sa našim intuitivnim poimanjem složenosti konkretnih dinamičkih sistema. Regularne krive čine veliku klasu jednodimenzionalnih Peanovih kontinuuma, a glavni primeri jesu dendriti, grafovi i lokalni dendriti. Polinomijalna entropija je prikladna mera kompleksnosti jer je topološka entropija homeomorfizama na regularnim krivama jednaka nuli. Na predavanju će biti reči o polinomijalnoj entropiji homeomorfizama na regularnim krivama. Takođe ćemo govoriti o polinomijalnoj entropiji indukovanih homeomorfizama na n-tostrukom simetričnom proizvodu.

---

Ponedeljak, 16.03.2026. u 18:00, Kneza Mihaila 36, sala 301f i Online
Milan Ćurčić, Univerzitet u Majamiju
POVRŠINSKI MORSKI TALASI I NjIHOVA INTERAKCIJA SA VETROM
Površinski morski talasi deluju kao granični uslovi između atmosfere i okeana za prenos impulsa i energije, i stoga su značajan deo atmosfersko-okeanskog i klimatskog sistema. Talasi rastu preuzimanjem energije iz vetra, a svoju energiju prenose u morske struje kada su dovoljno strmi da bi se prelamali. Dok putuju preko morske površine, njihova energija se prenosi iz kraćih u duže talasne dužine putem nelinearnih interakcija. U ovom seminaru, provešću vas kroz zadnjih nekoliko godina mog istraživanja na Univerzitetu u Majamiju i najznačajnije rezultate do sada.
Prvo ću predstaviti problem uticaja talasa na napon vetra, zašto se napon vetra drugačije ponaša u ekstremnim situacijama (na primer, u uraganima), i objasniti zašto je koeficijent trenja pod jakim vetrom i strmim talasima još uvek nepoznat. Takođe ću predstaviti uticaj talasa na turbulentni fluks toplote i vlažnosti, i pokazati zašto svi klimatski modeli podcenjuju fluks toplote i do 6% ako talasi nisu uzeti u obzir. Seminar ću završiti sa nedavnim istraživanjem teorije održanja akcije talasa u prisustvu dugih talasa i morskih struja.

---

Sreda, 25.03.2026. u 18:00, Kneza Mihaila 36, sala 301f i Online
Siniša Bikić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
MERENjE PROTOKA VAZDUHA MOMENTNOM KARAKTERISTIKOM LOPATICE DAMPERA
Merenje protoka vazduha u sistemima grejanja, ventilacije i klimatizacije moglo bi u budućnosti da se realizuje mometnom karakteristikom lopatice dampera (klapni i žaluzina). Za potrebe merenja protoka vazduha radi se konstruktivna izmena postojećeg dampera koji se ugrađuju u sisteme za potrebe regulacije protoka vazduha. Osa obrtanja lopatice dampera izmešta se iz centra lopatice u cilju dobijanja osetljivijeg mernog uređaja. Osovina lopatice priključuje se na senzore merenja momenta i položaja. Brzina strujanja vazduha meri se indirektno, merenjem momenta kojim vazdušna struja deluje na lopaticu dampera i položaja lopatice dampera. Zapreminski protok vazduha dobija se množenjem izmerene brzine strujanja vazduha i površine poprečnog preseka kanala u koji se ugrađuje damper. Zbog načina merenja veoma često se u radovima i literaturi ovaj uređaj za merenje protoka vazduha naziva ATP (Air Torque Position) damper. Poslednja istraživanja ukazuju da bi po pitanju tačnosti merenja ovaj uređaj mogao da bude u rangu sa uređajima koji mere protok vazduha merenjem pada pritiska.

---

Predavanja su namenjena širokom krugu slušalaca, uključujući studente redovnih i doktorskih studija. Održavaju se sredom sa početkom u 18 sati u sali 301f na trećem spratu zgrade Matematičkog instituta SANU, Knez Mihailova 36.

---