Mechanics Colloquium

---

MATEMATIČKI INSTITUT SANU
ODELJENJE ZA MEHANIKU

---

Predavanja možete pratiti i online putem MITEAM stranice Odeljenje za mehaniku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/sL2JyyLQwBsoyKaZS

---

PROGRAM ZA MAJ 2025.

---

Sreda, 07.05.2025. u 18:00, Kneza Mihaila 36, sala 301f i Online
Aleksandar Jović, Matematički fakultet Beograd
TEORIJA DUALNOSTI U PROBLEMIMA OPTIMIZACIJE SA NEPREKIDNIM VREMENOM
Problemi optimizacije sa neprekidnim vremenom, koji imaju značajne primene u ekonomiji, mašinstvu, robotici, mašinskom učenju i sistemima kontrole letova, izučavani su od 1970. do 2010. godine. Posle toga se činilo da su svi glavni rezultati otkriveni i dokazani. Međutim, u poslednjih nekoliko godina ovi problemi su ponovo privukli značajnu pažnju. Ovde ponovo razmatramo vektorske probleme, podsećamo na ključne rezultate i uslove optimalnosti, dokazujemo teoreme dualnosti i dajemo nekoliko primera. Na kraju izučavamo sličnost sa dobro poznatim ekstremalnim problemom Ljapunova.

---

Sreda, 14.05.2025. u 18:00, Kneza Mihaila 36, sala 301f i Online
Dejan Urošević, Matematički fakultet Beograd
CYG LOOP: NERADIJATIVNI I RADIJATIVNI UDARNI TALASI
Ostatak supernove Cygnus loop (Petlja u labudu), je relativno blizak objekat do kojeg je pouzdano određena daljina. Zbog toga je moguće odrediti brzine kretanja filamenata iz ljuske ovog ostatka. Utvrđeno je da su neki filamenti radijativni, a neki neradijativni i da radijativni imaju manje brzine kretanja. U predavanju će biti prikazani preliminarni rezultati radio-posmatranja obe vrste filamenata, koja mogu razjasniti procese ubrzavanja čestica na filamentima u ovom ostatku supernove – za ovaj projekat je dobijeno 52 sata posmatranja na najboljem svetskom radio-interferometru na severnoj Zemljinoj hemisferi (VLA – Very Large Array, Socorro, New Mexico, USA).

---

Sreda, 21.05.2025. u 18:00, Kneza Mihaila 36, sala 301f i Online
Mihailo Čubrović, Institut za fiziku, Beograd
RASEJANjE STRUNA, CRNE RUPE I STATISTIKA SLUČAJNIH MATRICA
Visokoeksitovana bozonska struna se po svojim osobinama približava crnoj rupi, i na kritičnoj energiji pokazuje fazni prelaz u fazu crne rupe. U našem radu proučili smo ovaj prelaz razmatranjem matrica rasejanja visokoeksitovanih struna, njihove statistike i haotičnosti. Pokaali smo da je fazni prostor mešan i da sadrži regularnu komponentu čak i u tački prelaza u crnu rupu, iako se na osnovu radova Saskinda, Maldacene i Šenkera očekuje da crne rupe pokazuju najjači mogući haos za jedan mnogočestični kvantni sistem (tzv. MSS granica). Poreklo ovog paradoksa leži u neperturbativnoj prirodi prelaza, a što se vidi kroz postojanje dodatnih korelacija u matrici rasejanja, zbog čega se radi o uopštenom Višartovom a ne Vignerovom ansamblu. Prelaz je ipak moguće detektovati i iz matrice rasejanja, ali se moraju posmatrati veličine koje su komplikovanije od uobičajenih funkcija raspodele nivoa. Takođe, pošto u nekim slučajevima odsecanje dela faznog prostora daje neunitarnu matricu rasejanja, proučili smo kako se ovakav slučaj može opisati uopštenim Ženebrovim ansamblom.

---

Predavanja su namenjena širokom krugu slušalaca, uključujući studente redovnih i doktorskih studija. Održavaju se sredom sa početkom u 18 sati u sali 301f na trećem spratu zgrade Matematičkog instituta SANU, Knez Mihailova 36.

---