Seminar for
RELATIVITY THEORY AND COSMOLOGICAL MODELS

PROGRAM

Plan rada Seminara za teoriju relativnosti i kosmološke modele za JUN 2017.

SREDA, 07.06.2017. u 11:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Igor Salom, Institut za fiziku, Beograd
PROBLEM POSMATRAČA U KVANTNOJ FIZICI
Rezime: Razmotrićemo fundamentalni problem kvantne fizike: problem merenja, odnosno problem kolapsa talasne funkcije - kao filozofski verovatno najdublji problem savremene nauke. Neizbežni deo formalno-matematičkog tretmana ovog problema jeste korelisanje sistema koji se meri sa nekim eksternim sistemom (bilo da se radi o mernom aparatu - u slučaju merenja, bilo da se radi ospoljašnjem okruženju u slučaju dekoherencije neizolovanih sistema). Osvrnućemo se i na posebnu dimenziju ovog problema u (kvantnoj) kosmologiji gde je sistem koji se posmatra Univerzum u celini i ne postoji (prirodni) spoljašnji sistem.

SREDA, 14.06.2017. u 11:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Milan D. Nešić, inžinjer elektrotehnike, književnik
HOMOCENTRIZAM I TEORIJA VELIKOG PRASKA
Rezime: Već srednjovekovna skolastika zajedno sa tezama tzv. dijalektičkog materijalizma nagoveštavaju i relativnost i simetriju, a obe sasvim su složne oko pojma inercije. Homocentrizam religije je i prirodan i očigledan, ali homocentrizam nauke na svoj način smeta da se nađe prihvatljiv odgovor na pitanje Kako to da Svet postoji? – počev od Njutnove mase pa do homocentrizma teorije relativnosti, zbog čega se ne razume postulat c=const. A to dovodi, na primer, do privida paradoksa blizanaca i ontološkog problema velikog praska kao početka. (Ričard Fejnman: "Ne očekujte od mene da objasnim zašto se priroda tako ponaša, to niko ne zna, ja samo opisujem kako se ponaša"). Autor će izložiti neke svoje poglede o tome kako da se prevaziđe homocentrizam u kosmologiji.

SREDA, 21.06.2017. u 11:00, Sala 301f, MI SANU, Kneza Mihaila 36
Miodrag Mateljević, dop. čl. SANU, Matematički fakultet u Beogradu
SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI (STR) I MATEMATIČKI MODELI
Rezime: Specijalna relativnost odbacuje njutnovska načela o apsolutnom prostoru i vremenu tvrđenjem da prostorni i vremenski intervali između bilo koja dva događaja zavise od stanja kretanja njihovog posmatrača, ili da različiti posmatrači različito i opažaju prostorne i vremenske intervale istih događaja. S druge strane brzina svetlosti u vakuumu uzeta je kao apsolutna veličina, kao brzina koja je ista za sve inercijalne referente sisteme i koja se ne može nadmašiti, odnosno koja predstavlja najveću moguću brzinu u prirodi. Razmatramo jednostavne dokaze formula za Lorentz-ove transformacije, Ajnštajnove misaone eksperimente kao i vezu Lorentz-ove grupe sa Möbius-ovom grupom ''nebeske'' sfere. Postoje izvesne teškoće u strogom dokazivanju (sa matematičke tačke gledišta) da su razni modeli ekvivalentni.

Predavanja su namenjena sirokom krugu slusalaca, ukljucujuci studente redovnih i doktorskih studija. Seminar će se održavati po najavi: sredom u 11:00^h, sala 301f Matematikog instituta SANU, III sprat, Knez Mihailova 36.