STUDENT Seminar

 

PROGRAM

---

Plan rada Studentskog seminara za FEBRUAR 2023.

PETAK, 03.02.2023. u 12:00, sala 301f, Kneza Mihaila 36 i On-line
Anastazia Žunić, Matematički institut SANU
PRIMENA DUBOKOG UČENJA NA ANALIZU SENTIMENTA
Sa porastom količine tekstualnih podataka na internetu, prevashodno podataka koji su generisani od strane korisnika, pojavili su se različiti problemi. Procesiranje prirodnog jezika (engl. natural language processing) je oblast koja se pojavila kao rešenje za date probleme, naime to je oblast koja spaja lingvistiku i veštačku inteligenciju. Analiza sentimenta (engl. sentiment analysis) je oblast koja automatski klasifikuje sentiment i/ili emociju ispoljenu u pisanom tekstu, gde sentiment predstavlja subjektivni deo teksta ili mišljenje. Jedan od domena gde se primenjuje analiza sentimenta je domen zdravlja i blagostanja, gde se analiza sentimenta primenjuje na narative koji su generisani od strane pacijenata kako bi se analizirao i evaluirao njihov napredak, kao i ishod terapije koju pacijent koristi. U ovom predavanju biće dat uvod u procesiranje prirodnog jezika, a potom će biti predstavljene neke od metoda dubokog učenja na analizu sentimenta u domenu zdravlja i blagostanja.

---

PETAK, 17.02.2023. u 10:00, On-line
Igor Medvedev, Trinity College, Cambridge
DA LI DETERMINIZAM VAŽI U KLASIČNOJ FIZICI?
Još u srednjoj školi smo učili da determinizam propada u kvantnoj mehanici. Nasuprot tome, u klasičnoj fizici (bez kvantnih efekata) sa potpunim znanjem početnih uslova, navodno, možemo da predvidimo kako će se sistem ponašati u budućnosti - drugim rečima, determiniziam važi. Matematički, determinizam se ispoljava u obliku teorema o postojanju i jedinstvenosti rešenja diferencijalnih jednačina. U ovom predavanju, prezentovaću jedan primer diferencijalne jednačine u kome determinizam u klasičnoj fizici može da propadne. Ovaj primer dolazi iz opšte teorije relativnosti i usko je vezan sa pretpostavkom o strogoj kozmičkoj cenzuri (Strong Cosmic Censorship Conjecture).

---

PETAK, 24.02.2023. u 12:00, On-line
Dušan Dragutinović, Univerzitet u Utrehtu
O SPISKU BINARNIH KRIVIH RODA 5
Petrijeva klasifikacija krivih fiksiranog roda jedan je od klasičnih rezultata algebarske geometrije. Koristeći tu klasifikaciju, opisaćemo algoritme uz pomoć kojih možemo odrediti sve međusobno neizomorfne krive roda 5 definisane nad poljem sa dva elementa. Za svaku od tih krivih odredićemo i grupu njenih automorfizama, kao i neke numeričke invarijante. Na kraju, predstavljamo eksperimentalne rezultate i zaključke o geometriji modulskog prostora krivih roda 5.

---

Predavanja su namenjena širokom krugu slušalaca. Održavaju se petkom sa početkom u 12:00 sati u sali 301f na trećem spratu zgrade Matematičkog instituta SANU, Knez Mihailova 36.

---