MISANU

PROGRAM

Plan rada Seminara iz veštačke inteligencije za MAJ 2021.

Registraciona forma za učesće, i link na predavanje ako ste već registrovani:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Ukoliko želite samo da gledate predavanje bez mogućnosti aktivnog učešća, prenos će biti dostupan na:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
Na ovom linku se mogu pronaci kratka uputstva na srpskom i engleskom:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/Kc7qJtEvoMFx9MFnz

SREDA, 05.05.2021. u 19:00, Live stream
Ulfeta Marovac, Državni univerzitet u Novom Pazaru
ISTRAŽIVANJE TEKSTUALNIH PODATAKA SA PRIMENOM U BIOMEDICINI I OBRADI PRIRODNOG JEZIKA
U ovom predavanju biće predstavljeni problemi istraživanja tekstualnih podataka. Proces istraživanja tekstualnih podataka se prilagođava tipu podataka nad kojima se primenjuje koristeći specifične metode, alate i resurse. Biće prikazani primeri obrade bioloških sekvenci, prirodnog jezika i medicinskih izveštaja.

SREDA, 12.05.2021. u 19:00, Live stream
Ivana Štajner-Papuga, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
MONOTONE SKUPOVNE FUNKCIJE I INTEGRALNI OPERATORI AGREGACIJE KAO POTPORA U PROCESU ODLUČIVANJA
Monotona skupovna funkcija, poznata još i kao fazi mera ili kapacitet, je matematčki alat lako prilagodljiv modelovanju subjektivnih stavova donosioca odluke. Pretopostavka aditivnosti, koja je srž klasične mera, je u ovom konceptu zamenjena znatno fleksibilnijom monotonošću, što dopušta veću slobodu pri modelovanju interakcije različitih segmenata relevantnih za proces odlučivanja. Ovakve specifične skupovne funkcije jesu osnova za konstrukciju više integralnih operatora inegracije, poput Šokeovog i Sugenovog integrala, koji takođe imaju zanimljivu ulogu u procesu odlučivanja.

SREDA, 19.05.2021. u 19:00, Live stream
Miroslav Ćirić, Jelena Ignjatović, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
KVANTITATIVNI AUTOMATI: FUNDAMENTALNI PROBLEMI I PRIMENE
Poslednjih decenija dešava se revizija samih osnova računarskih nauka, u okviru koje se klasične kvalitativne bulovske metode za modeliranje i analizu hardverskih i softverskih sistema intenzivno zamenjuju kvantitativnim metodama. Kvantitativni pristup omogućava analizu složenih softverskih i hardverskih sistema koji moraju ne samo da zadovoljavaju zahteve ispravnosti, već i da ispunjavaju različite kriterijume koji se tiču performansi i pouzdanosti, i takva analiza pruža detaljnije i praktičnije odgovore na različita pitanja koja se tiču funkcionisanja tih sistema.
U našim istraživanjima bavimo se jednim od najjednostavnijih kvantitativnih modela izračunavanja – kvantitativnim automatima. Oni nemaju tako veliku snagu izračunavanja kao neki drugi modeli, ali njihova snaga leži upravo u njihovoj jednostavnosti, što ih čini mnogo lakšim za implementaciju i mnogo bržim od većine drugih modela izračunavanja. Kao takvi oni imaju značajne primene u mnogim oblastima računarskih nauka, ovde ćemo posebno imati na umu primene u formalnoj verifikaciji hardverskih i softverskih sistema i u mašinskom učenju. Naša centralna tema su težinski automati and poluprstenima i njihovi posebno važni specijalni tipovi: fazi automati, madž-plus automati i težinski automati nad poljem realnih brojeva, gde su uključeni i probabilistički automati. Konkretni problemi kojima se bavimo javljaju se u skoro svakoj praktičnoj primeni automata. To su problemi upoređivanja funkcija koje ti automati izračunavaju, simuliranja jednog automata drugim i obostranog simuliranja, redukovanja broja stanja automata uz očuvanje funkcije koju taj automat izračunava, pretvaranja nedeterminističkih automata u determinističke, rekonstrukcije automata iz funkcije koju izračunava, i slično. U rešavanju ovih problema veoma uspešno koristimo oruđa koja potiču iz linearne algebre, teorije matrica i teorije relacija.
U ovom predavanju predstavićemo osnovne ideje, metode i rezultate iz pomenutih istraživanja.

SREDA, 26.05.2021. u 19:00, Live stream
Miloš Radovanović, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
HABOVI, DIMENZIONALNOST I MAPIRANJE GRAFOVA
Pojava habova je poznat fenomen uočljiv na (latentno) visoko-dimenzionalnim podacima gde neke instance podataka (habovi) bivaju uključeni u liste k najbližih suseda mnogo većeg broja drugih instanci nego što je očekivano, stvarajući probleme u raznim primenama mašinskog učenja, data mining-a, pretraživanja podataka i drugim oblastima. Lokalna latentna dimenzionalnost (LID) je srodan pojam koji omogućava kvantifikaciju kompleksnosti u blizini pojedinačnih instanci podataka zasnovanu na osobinama okolnih distanci. Nakon definisanja pojmova habova i LID, i kratkog predstavljanja njihovih osobina, predavanje će se fokusirati na sveže preliminarne rezultate koji opisuju odnose između habova i LID s jedne strane, i mapiranja grafova sa druge. Dimenzionalnost prostora u koji se mapiraju grafovi je do sad uglavnom bivala ignorisana od strane istraživačke zajednice, dok naši rezultati jasno sugerišu da "prokletstvo dimenzionalnosti" u prostoru gde se mapiraju grafovi može značajno da ugrozi postojeće pristupe mapiranju grafova, pružajući uvide u to kako se njihova preciznost može popraviti u smislu uspešne rekonstrukcije grafova i očuvanja zajednica, time postavljajući osnovu za unapređenja algoritama za mapiranje grafova i njihove primene u klasifikaciji, klasteringu, pretraživanju i predviđanju veza.

Ovaj onlajn seminar nastao je kao nastavak sastanka “Serbian AI Meeting” i zamišljen je da na njemu istraživači iz Srbije i iz dijaspore, kao i istraživači sa univerzteta, naučnih instituta i iz prakse predstavljaju naučne teme i rezultate iz oblasti veštačke inteligencije.
Link za svako pojedinačno predavanje biće dostavljen dan pre održavanja predavanja.

Andreja Tepavčević
Rukovodilac seminara