Seminar
MATHEMATICS AND MUSIC

 

PROGRAM

---

Predavanja možete pratiti i online putem. Registracija za učešće na seminaru je dostupna na sledećem linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/PokdhzuBejb5WebYP
Ukoliko ste već registrovani predavanje možete pratiti na sledećem linku (nakon sto se ulogujete):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/sBdj28MQKpHpHTk83
Neulogovani korisnici mogu pratiti prenos predavanja na ovom linku (ali ne mogu postavljati pitanja osim putem chata i ne ulaze u evidenciju prisustva):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/2qDpo39bxZtyroncs/uYkCCl7XSOr2CtVyDd42_nSvuYki325kTpe-9jhPE2p

---

Plan rada Seminara Matematika i muzika za MART 2025.

Ponedeljak, 03.03.2025. u 14:15, sala 301f, MISANU, Kneza Mihaila 36 i Online
Dragan Dimčić, Fakultet dramskih umetnosti, Beogradu
POSTOJI LI GRAMATIKA JEZIKA POKRETNIH SLIKA
Sposobnost fotografije, filma i televizije da "stvari pokažu realistično" je u prirodi samog sistema za vizuelno beleženje koji omogućuje postojanje ovih medija.
Međutim, kao što je pisao Džon Fisk (Fiske 1987), jedini način na koji mi možemo percipirati i videti smisao u onome što zovemo "realnošću", je kroz kodove naše kulture. Kod je sistem znakova kojim vladaju određena pravila i konvencije koje dele članovi neke kulture, a koji se koristi da generiše i prenosi značenje u i za tu kulturu. Po Fisku realnost nije sirova, ona je već kodirana.
Kada filmski stvaraoci prave medijske sadržaje, oni moraju da imaju u vidu da je komunikacija između njih i gledalaca moguća samo ako je sistem kodova kojim se komunicira poznat. Zato i pokretne slike imaju nešto što bi uslovno moglo da se nazove „jezikom“. Kakav je to jezik, kako je nastao i kakve promene je doživeo u ovih 130 godina, biće tema ovog predavanja.

---

Ponedeljak, 24.03.2025. u 14:15, sala 301f, MISANU, Kneza Mihaila 36 i Online
Vladimir B. Perić, Muzička škola "dr Miloje Milojević"
ELEMENTI MATEMATIČKE POETIKE U KNJIŽEVNOJ TEKSTUALNOJ PRAKSI
Teleologija predavanja leži u ukazivanju na jake veze između matematike i književnosti, kako na planu suodnosa dva fenomena tako i na dijahronoj, istorijskoj ravni. Teorijsko polazište pronalazimo u matematičkoj poetici Solomona Markusa kao i u teoriji višestrukih inteligencija Hauarda Gardnera. Matematička poetika operiše matematičkim metaforama kao što su "lanac", "prsten", "grananje" primenljivih u tumačenju književnih dela. Na drugoj strani Gardner ukazuje da matematička (logička) inteligencija pospešuje kreativnost u umetničkoj (književnoj, pa i muzičkoj) sferi.
Matematička poetika je vidljiva kako u poeziji, preko matemastilema, tako i u proznim književnim ostvarenjima, gde se manifestuje kroz matematičku pripovetku (naratorizovan matematički zadatak) i kroz matematički roman. Kao primer za prvi žanr navodimo Zagonetne priče Uroša Petrovića i zbirku Čovek koji je brojao Malbe Tahana, a za drugi Papagajeva teorema Denija Geđa, gde je fabula romana poslužila kao potka za prikaz istorije matematike.
Naposletku, elemente matematičke poetike pronalazimo u istorijskoj književnoj avangardi u pravcu kao što je konstruktivizam, u neoavangardi u signalizmu i stohastičkoj poeziji, kao i u fabulama kompjuterskih igara RPG-žanra (Role-Playing Games) gde je matematički zadatak preduslov da se pređe na viši nivo, odnosno da se odmakne u kompjuterskom narativu.

---

Predavanja su namenjena širokom krugu slušalaca, uključujući studente redovnih i doktorskih studija. Održavaju se ponedeljkom sa početkom u 14:15 sati u sali 301f na trećem spratu zgrade Matematičkog instituta SANU, Knez Mihailova 36.

---