Seminar
MATHEMATICS AND MUSIC

 

PROGRAM

---

Predavanja možete pratiti i online putem MITEAM stranice Seminara Matematika i muzika:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/kzPTB2C3nJTFr7vwv

---

Plan rada Seminara Matematika i muzika za NOVEMBAR 2025.

Ponedeljak, 10.11.2025. u 14:15, sala 301f, MISANU, Kneza Mihaila 36 i Online
Ivana Medić, Muzikološki institut SANU
KOMPONOVANJE NA OSNOVU MATEMATIČKIH PRORAČUNA: PASAKALJA ZA SIMFONIJSKI ORKESTAR ALFREDA ŠNITKEA - OD SKICA DO DOVRŠENOG DELA
U ovom predavanju predstaviću stvaralaštvo izuzetnog ruskog kompozitora nemačko-jevrejsko-litvanskog porekla, Alfreda Šnitkea (1934-1998), jednog od najznačajnijih predstavnika sovjetske muzičke avangarde posle Drugog svetskog rata. Mada je živeo i radio u uslovima striktne kontrole umetničkog stvaralaštva, Šnitke je uspevao da dođe do informacija o avangardnim tendencijama i pravcima u evropskoj muzici druge polovine XX veka, uključujući tehnike serijalizma, spektralizma, mikropolifonije i dr. Mada nijednu od ovih tehnika nije dosledno primenjivao, Šnitke u svojim simfonijama i drugim orkestarskim delima uvek primenjuje određene matematičke proračune, najčešće vezane za ritam, ali i druge muzičke komponente. Kao ilustrativan primer predstaviću Pasakalju za orkestar (1980), inspirisanu morskim talasima. Za ovu kompoziciju je sačuvano preko stotinu skica i proračuna, tako da možemo pratiti nastanak ovog dela od početne zamisli do finalne realizacije.

---

Ponedeljak, 24.11.2025. u 14:15, sala 301f, MISANU, Kneza Mihaila 36 i Online
Predrag M. Mitrović, Katedra Interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
DA LI JE MUZIKA SAMO UMETNOST ILI I LEK?
Savremena medicina postavlja pitanje da li se primena muzike u lečenju pojednih bolesti može kontrolisati, odnosno da li se muzika može primeniti kao lek? Primena muzike u lečenju prisutna je još od antičkih vremena. Primenu muzike u medicini prvi je definisao Pitagora, u 6. veku pre Hrista, koji je u svojim spisima zabeležio da je „Muzika dobra za dušu, a lekovita za telo“.
Hipertenzija, šećerna bolest, povišene vrednosti lipida u krvi, pušenje, gojaznost i nasledne osobine, kao faktori rizika, utiču na degenerativne promene krvnih sudova, nerava i nervnih završetaka. Time, oni utiču i na promene koje nastaju u anatomskoj građi čula sluha, koje dovode do različitog kvaliteta prijema zvučnih nadražaja i njihovog subjektivnog doživljaja. Da bi muziku primenili u terapijske svrhe, treba odrediti onu koju bolesnik najoptimalnije može da čuje, koja deluje preko centralnog nervnog sistema, izazivajući lučenje endorfina. Rezultat je sniženi krvni pritisak i usporavanje srčane frekvence, čime se optimalno štiti kardiovaskularni sistem.
Da bi se muzika primenila u terapijske svrhe, neophodno je odrediti žanr, tempo i tonalitet kompozicija, koji odgovaraju svakom pacijentu ponaosob. Muzički žanr se određuje reprodukcijom osam različitih muzičkih žanrova, pri čemu se prati njihov efekat na organizam posmatranjem refleksa zenica. Potom se, na osnovu kliničkih parametara, određuju tempo i tonalitet. Na osnovu ovih podataka tačno se definiše muzika, koju pacijent minimalno sluša dva puta dnevno po 12 minuta, što je neophodno vreme da pozitivni efekat muzike deluje bar dvanaest časova. Ovakva „terapija“ snižava krvni pritisak, optimizuje srčani rad, smanjuje pojavu kardiovaskularnih oboljenja, i pojavu bolesti disajnih puteva. Registrovano je i sniženje vrednosti šećera u krvi kod dijabetičara, kao i smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
U predavanju će biti prezentovane istorijske, stručne i naučne činjenice, kao i rezultati istraživanja koji ukazuju na to da se upotrebom muzike u terapijske svrhe može postići poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja organizma, posebno kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima.

---

Predavanja su namenjena širokom krugu slušalaca, uključujući studente redovnih i doktorskih studija. Održavaju se ponedeljkom sa početkom u 14:15 sati u sali 301f na trećem spratu zgrade Matematičkog instituta SANU, Knez Mihailova 36.

---