National Institute of the Republic of Serbia
ὅδε οἶκος, ὦ ἑταῖρε, μνημεῖον ἐστιν ζωῶν τῶν σοφῶν ἀνδρῶν, καὶ τῶν ἔργων αὐτῶν
Kad je, posle završetka Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka obnovila rad, raspravljano je u njoj o oblicima rada koji bi omogucili širu naucnu delatnost, ne samo u Akademiji, nego i u Republici Srbiji (tadašnji naziv: Narodna republika Srbija). Na jednoj od ovih sednica, 18.9.1945. g. akademik Anton Bilimovic izložio je zamisao i predlozio da se osnuje Matematicki institut Srpske akademije nauka.
Na VIII skupu Akademije prirodnih nauka SAN, od 25.9.1945. g., usvojen je nacrt pravilnika Matematickog instituta. Konacna odluka o osnivanju doneta je na skupu svih akademika održanom 26. aprila 1946. g. Na II skupu Akademije prirodnih nauka, od 23.5.1946. g. konstituisan je Naucni savet Matematickog instituta i potvrden izbor akademika Antona Bilimovica za prvog upravnika a dopisnog clana SAN Radivoja Kašanina za sekretara Instituta. Prvi Nuacni savet sacinjavali su akademici: Milutin Milankovic, Bogdan Gavrilovic, Anton Bilimovic, Vojislav V. Miškovic i Nikola Saltikov, i dopisni clanovi: Jovan Karamata i Radivoj Kašanin. Na III skupu Akademije prirodnih nauka SAN, od 8. juna 1946. g. izabrani su ostali saradnici Instituta: dr Ivan Arnovljevic, Jakov Hlitcijev, dr Tadija Pejovic, Milan Vrecko, dr Miloš Radojcic, dr Vojislav Avakumovic i dr Tatomir P. Andelic.
U narednoj, 1947. g. Akademija prirodnih nauka SAN, na sednici od 4.10.1947. izabrala je sledece nove saradnike Instiuta: dr Dragoljuba Markovica, dr Konstantina Voronjeca, i Miodraga Tomica, a na VII skupu, od 13.12.1947. g. Miodraga Milosavljevica i dr Danila Raškovica.
Naucni savet i ostali saradnici Matematickog instituta sacinjavali su pocetni sastav Veca Matematickog instituta.
Tako konsituisani institut, sa svim potrebnim organima uprave i 14 saradnika, mogao je poceti sa izvršavanjem zadataka radi kojih je osnovan. Ti zadaci su:
a) da okuplja naucne radnike na polju matematickih nauka, stvara im uslove za što uspešniji istraživacki rad i omoguci da rezultati tog rada posluže unapredenju matematickih nauka i širenju matematickog znanja;
b) da izmedu mladih saradnika odabere one koji pokazuju želju i sposobnost za naucni rad, i omoguci im da postanu samostalni naucni radnici;
v) da uspostavlja saradnju sa slicnim ustanovama u zemlji i inostranstvu i predstavlja državu u medunarodnim organizacijama za unapredenje matematike.
SMEŠTAJ. Od osnivanja danas, Institut je uvek bivao smešten gde i Srpka akademija nauka. Od osnivanja do jula 1948. g. to su bile prostoriji u Beogradu, Brankova ulica br 15, a od jula 1948 do 2001. g u Knez Mihailovoj ulici, br. 35, na prvom spratu i jednom delu IV sprata.
PRETHODNIK MATEMATICKOG INSTITUTA
Profesori koji su predložili osnivanje Matematickog instituta u okviru SANU pripadali su pre Drugog svetskog rata Matematickom seminaru Beogradsskog univerziteta kojim je izmedu dva svetska rata rukovodio MIhailo Potrovic - Alas.
II POCETAK RADA
Redovni rad Institut je poceo prvom sednicom Veca Matematickog instituta, 22.6.1946. g. na sednici je izabrano 7 odbora: 1) za publikacije, 2) za univerzitetsku matematicku nastavu, 3) za srednjoškolsku matematicku nastavu, 4) za biblioteku, 5) za terminologiju, 6) za širenje matematickih znanja i 7) za veze sa inostranstvom.
Ovi odbori su odmah poceli sa radom, time je Institut otpoceo ostvarenje svojih osnovnih zadataka.
Prvo saopštenje u Matematickom institutu održano je na II sednici Veca od 5.7.1946. To je bilo predavanje akademika Antona Bilimovica: "Pojam cistog priraštaja diferencialnog izraza i njegova primena".
Od 22. juna 1946. g. do kraja iste godine u Institutu je uradeno od usvojenog programa sledece: održane su 4 sednice Naucnog saveta, 7 sednica Beca, sa 12 saopštenja, 16 sednica Odbora za matematicku terminologiju, koji je za to vreme obradio 2.240 matematickih termina i izradio odgovarajucu kartoteku; odbor za publikacije izvršio je pripreme za izdavanje casopisa i drugih publikacija; uspostavljena je veza sa više od 100 inostranih naucnih ustanova. Institut je poslao svog predstavnika V. Miškovica na Njutnovu proslavu u Londonu, 15. jula 1946. Obrazovan je i Odbor za teoriju verovatnoce sa primenama. Nabavljen je najnužniji nameštaj i veliki broj knjiga. Nabavku knjiga i njihovo uvodenje u knjigu inventara obavljali su besplatno: upravnik, akademik Anton Bilimovic i saradnici Instituta, posebno Tatomir P. Andelic.
U narednim godinama Institut je stalno povecavao svoju aktivnost, okupljao sve više matematicara i mehanicara iz Beograda i cele Srbije, organizovao i usaglašavao naucna istraživanja u Srbiji. Do promene statusa Instituta, tj. do 1961. g. održano je ukupno 588 saopštenja, od cega 440 iz matematike i 148 iz mehanike. (V. Saopštenja...) Naucne radove saopštavali su: a) saradnici Instituta, b) inostrani naucnici kao gosti. Najvecu aktivnost u ovoj delatnosti pokazali su clanovi Akademije a najveci broj saopštenja održao je akademik Jovan Karamata. U tom periodu izdavane su sledece publikacije: 1. casopis Publication de l' Institut mathematique (14 knjiga), 2) Posebna izdanja - Editions speciales (3 knjige), 3) Klasicni naucni spisi - Oeuvres classiques (15 knjiga), 4) Zbornik radova - Recueil de travaux (11 knjiga), 5) Nauticki godišnjak - Nautical Almanac (6 knjiga), 6) Godišnjak našeg neba - Annuaire de notre ciel (7 kniga).
DVE VELIKE ZASLUGE
Navedimo najpre prva dva velika dela na koja je, odmah po osnivanju, svoj rad usmerio Matematicki institut.
Jedno je pokretanje casopisa Publicatiojs de l' Insitut Mathematique, ciji je prvi broj izišao 1947. godine. Radovi u casopisu štampani su iskljucivo na jezicima medjunarodnih kongresa: engleskom, francuskom, nemackom i ruskom. Primetimo da se vec u tom broju pojavljuje ime velikog poljskog matematicara Vaclava Sjerpinskog.
Ovaj casopis je, u stvari, nastavak rada casopisa Publications mathematiques de l' Univesite de Belgrad, koji je poceo da izlazi 1932. godine.
Drugo veliko delo je stvaranje biblioteke Matematickog instituta. U trenutku osnivanja Institut nije imao ni jedne jedine knjige, jer je sav knjižni fond iz matematike i mehanike uništen u toku Drugog svetskog rata.
FINANSIRANJE INSTITUTA
Od 1946. do kraja 1953. godine finansiranje rada Instituta bilo je u okviru budžeta Srpske akademije nauka.
U 1954. godini, na osnovu clana 1, 3 i 10 Osnovne uredbe o ustanovama sa samostalnim finansiranjem (Službeni list SFRJ broj 51/53) i zakljucaka Izvršnog veca Skupštine SR Srbije broj 1229/54, Srpska akademija nauka donela je rešenje br. 663 od 26. februara 1954. godine o prelasku Matematickog instituta na poslovanje kao ustanove sa samostalnim finansiranjem, s tim da je SAN nadležna za posloe i zadatke Instituta. Posle ovog, umesto Naucnog saveta isnovan je Upravni odbor i donet je novi Pravilnik Instituta, usvojen na VIII sednici Institutske komisije od 6. jula 1954. godine. Od 1954. godine do 3. juna 1961. godine finansijsko poslovanje je i dalje obavljano preko racunovodstva Akademije, ali po zasebnom racunu Instituta. I ovo, kao i prethodno, finansiranje bilo je uglavnom budžetsko. Poslednje razdoblje predstavljalo je pripremu za potpuno osamostaljivanje Instituta i njegovo izdvajanje iz sastava Akademije.
Od 1. jula 1961. do 1971. godine, Institut je dobijao finansijska sredstva za svoj rad od Saveznog fonda za nucni rad. 1971. godine Savezni fond je ukinut, te je od te godine do kraja 2000. godine finansiranje Matematickog instituta na osnovu Programa istraživackog rada po projektima Republicke zajednice nauke Srbije. Sredstva koja su ovim putem sticana nisu bila dovoljna za razijene programe Instiuta, zato su mnogi projekti koji se odnose na štampanja znacajnih dela iz matematike i mehanike ostali neostvareni.
DIREKTORI MATEMATICKOG INSTITUTA DO 1971
Prvi direktor Matematickog instituta SAN bio je akademik Anton Bilimovic. Posle njega direktori su bili redom: Jovan Karamata, Radivoj Kašanin i Miodrag Tomic.
Prvi direktor Matematickog instituta posle njegovog osamostaljivanja bio je profesor Tadija Pejovic.
RACUNSKI CENTAR MATEMATIcKOG INSTITUTA
poceo je sa radom 29.11.1968. Oprema za Centar nabevljena je od kredita dobijenih od Savezne i Republicke zajednice za naucni rad. R. c. je pokrenuo izdavanje nove edicije MI pod naslovom
SAVREMENA RACUNSKA TEHNIKA I NJENA PRIMENA
R. c. je zapošljavao matematicare, mehanicare, inženjere elektrotehnike i gradevinarstva
SLUŽBENICI INSTITUTA
Matematicki instituta je od osnivanja imao dva službenika: Vojislava Popovica i Milana Cavcica. V. Popovic je imao zvanje sekretara Instituta, a obavljao je posao bibliotekara - sve do 1963. g. - i sav rad oko izdanja casopisa Instituta (Publications i Zbornik radova). Milan Cavcic je pripremao sednice raznih organa Instituta i vodio personalnu arhivu Instituta. Blagajna SANU je bila i blagajna Instituta sve do jula 1961. godine. U 1963. godini primeqena su dva nova službenika: Ilija Bratic, bibliotekar (radio u Institutu od 1963 - 1992) i Milica Isidorivic, administrativni službenik (radila od 1963 -199?).
III PROMENA STATUSA INSTITUTA
Posle 15 godina rada u sastavu Srpske akademije nauka, Matematicki institut je, kao i ostali Akademijini instituti, izdvojen iz sastava Akademije i pretvoren u samostalnu naucnu ustanovu. To je ucinjeno Uredbom Izvršnog veca Skupštine N. R. Srbije od 3. juna 1961. godine. Za osnivace ovako preobraženog Matematickog instituta proglašeni su: Srpska akademija nauka i umetnosti, Izvršno vece Skupštine N. R. Srbije i Univerzitet u Beogradu.
Matematicki institut imao je potom Savet koji je radio u dvostrukom sastavu: Savet u užem smislu, cije su clanove birali saradnici Instituta (uglavnom nastavnici i asistenti univerziteta), i Savet u širem smislu, u ciji sastav su ulazili svi clanovi Saveta u užem smislu i po tri (proveriti ovo????) predstavnika osnivaca.
Prva sednica Saveta osamostaljenog instituta održana je 13. juna 1961. godine. Za predsednika Saveta izabran je general JNA Bogdan Vujoševic, diplomirani mehanicar. Za vršioca dužnosti direktora Matematickog instiuta Izvršno vece N. R. Srbije imenovalo je (pre preve sednice Saveta) profesora Tadiju T.(???) Pejovica. Ovoj prvoj sednici Saveta osamostaljenog Matematickog instituta prisustvovao je pomocnik predsednika Saveta za naucni rad Maksimovic. Na prvoj sednici Saveta saopšteno je rešenje br. 889/61 Saveta za naucni rad Srbije da Matematicki institut kao samostalna ustanova pocinje sa radom 1. jula 1961. godine.
U Matematickom institutu SANU okupljaju se matematicari i mehanicari koji pokazuju interes za bavljenje naucno-istraživackim radom a zaposleni su na raznim fakultetima i drugim institutcijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije (Novi Sad, Niš, Kragujevac, cacak itd.). U Institutu oni ostvaruju medusobne naucne kontakte. Tu im stoji na raspolaganju bogata biblioteka knjiga, casopisa i referativnih žurnala, bez kojih nema naucnog rada.
Na redovnim sednicama dvaju odeljenja - Odeljenja za matematiku i Odeljenja za mehaniku - podnose se originalna naucna saopštenja i o njima raspravlja. Ova saopštenja su i neka vrsta filtera naucnog stvaralaštva, uz informativnu funkciju koju imaju. Na ove sednice pozivaju se, s vremena na vreme, poznati inostrani naucnici kao predavaci i time održava kontakt sa najnovijim dostignucima u svetu. Najcešci gosti bili su iz SSSR (u poslednje vreme iz Rusije i Ukrajine), SAD, zatim Engleske, Nemacke, Poljske, Japana, Italije, ceške, Madarske, Bugarske, Indije. U proseku gostuje devet naucnika godišnje. Neretko oni drže seriju predavanja prikazujuci oblast svog naucnog rada. U toku svog pedesetogodišnjeg rada odeljenja Instituta održala su blizu 8000 sednica.
Jedan od najvažnijih oblika rada Instituta odvija se kroz rad seminara. Seminari su, pre svega, mesto okupljanja ljudi - kako vec formiranih naucnih radnika tako i pocetnika koji su zainteresovani za odredenu matematicku disciplinu i mesto gde se o odredenoj problematici razgovara, ona izlaže, postavljaju problemi i pokušava naci rešenje. Oni su zatim mesto gde više ljudi ulaže svoje znanje i licna merila u vrednovanju rezultata koji se u seminaru saopštavaju, te su bitan oslonac za ocenu vrednosti kako saopštenog rada tako i same problematike kojom se pojedinci bave.
Matematicki institut je organizator (ili suorganizator) niza naucnih skupova. Pomenimo neke:
IZDAVACKA DELATNOST
Svoju naucnu delatnost Matematicki institut je iskazao putem svojih publikacija kojom je našu i svetsku javnost obavestio o svojim rezultatima i dostignutom nivou u ovladavanju delatnostima kojima je posvecen. Tu na prvom mestu dolazi casopis Publications de l' Institut mathtmatique (izlazi dva puta godišnje) koji je, na osnovu razmene slan u veliki broj naucnih institucija u svetu. Drugi naucni casopis koji izdaje Matematicki institut u zajednici sa Jugoslovenskim društvom za mehaniku je Teorijska i primenjena mehanika (izlazi jedanput godišnje). Saopštenja držana u odeljenjima Instiuta objavljivana su, u velikom broju, upravo u ovom casopisu. Naravno, saradnici Instituta objavljivali su i u drugim jugoslovesnkim i medunarodnim casopisima iz matematike i mehanike.
Saopštenja sa naucnih skupova držanih kod nas objavljivana su, po pravilu u Zborniku radova Matematickog instituta.
Osim ovih, Institut je izdavao niz kolekcija knjiga u više biblioteka. Knjige monografskog karaktera objavljivane su u Posebnim izdanjima, klasicna dela matematike u biblioteci Klasicni naucni spisi, knjige za popularizaciju matematike u biblioteci Matematicki vidici, dela posvecena istoriji matematike i mehanike u biblioteci Istorija matematickih i mehanickih nauka, biblioteka Savremena racunska tehnika i njene primene.
Sva izdanja Matematickog instituta popisana su knjizi PREGLED IZDANJA (v. IZVORI), koju je objavio Institut 1986. godine.
IZVORI:
[1] Godišnjak SAN, LIII (1946) 23
[2] Godišnjak SAN LIII (1946) 25
[3] Godišnjak SAN (1946) 115
[4] SAOPŠTENJA naucnih rezultata u Matematickom institutu 1946 - 1961, MATEMATIKA I MEHANIKA, Beograd, 1990.
(Priredio Milan P. Cavcic)
[5] PREGLED IZDANJA Matematickog instituta 1946 - 1986 (izradio Milan P. Cavcic),
Beograd, 1986.
[5] Miodrag Tomic, MATEMATICKI INSTITUT S. R. SRBIJE - NJEGOVO OSNIVANJE, RAZVOJ I ZNAcAJ;
govor na Svecanom skupu MI povodom 40 godina od osnivanja Instituta), 5.12.1986.
[6] Slobodan Aljancic, O SADAšNJEM RADU I PERSPEKTIVAMA INSTITUA
(referat na proslavi 40-godišnjice Instituta) Materijal iz Arhive Matematickog instituta, pod br. P-32/1
Rade Dacic