Рачунарски центар МИСАНУ је главна организациона јединица задужена за одржавање, планирање и развој локалне мреже, софтвера и сервиса у Математичком институту САНУ.

Поред тога, Рачунарски центар пружа подршку како корисницима у МИСАНУ тако и спољним сарадницима кроз велики број различитих услуга. За послове из делокруга Рачунарског центра задужени су др Вања Kораћ као руководилац Рачунарског центра (почетак ангажовања од 2000. године), Драган Аћимовић као техничка подршка Рачунарског центра (почетак ангажовања од 2014. године), Божо Вуковић као администратор платформе за е-образовање (почетак ангажовања од 2018. године), Зоран Давидовац као спољни сарадник у одржавању безбедности рачунарских система (почетак ангажовања од 2009. године) и Александра Арсић као веб-администратор (почетак ангажовања од 2016. године).

Основне функције Рачунарског центра МИСАНУ

• Одржавање интерне мреже Института (ЛАН): одржавање хардвера и софтвера;
• планирање развоја институтске мреже: додавање нових радних станица, виртуелних машина, одржавање адресног простора;
• одржавање главног интернет сервера, виртуелних сервера и бацкуп сервера;
• одржавање ЕРЦ сале и опреме која припада Рачунарском центру;
• рад са корисницима и спољним сарадницима: кориснички налози, техничка подршка;
• подршка службама: секретаријат, рачуноводство, подршка организовању е-семинара, е-научна већа, и дистрибуција видео-конференција и продукција образовних е-садржаја;
• подршка коришћењу паметне табле у сали за предавања;
• подршка организовању и извођењу семинара и предавања у организацији МИСАНУ;
• учествовање у пројектима који побољшавају постојећу инфраструктуру;
• планирање и реализација нових сервиса;
• учествовање у пројектима дигитализације, архивирања и обраде прикупљене дигиталне грађе;
• набављање и чување софтвера.

Хронологија развоја Рачунарског центра
Математички институт је рано препознао важност рачунарских наука у даљем развоју математике и већ 1968. године оформио Рачунарски центар, опремљен једним од најсавременијих рачунара тог времена – IBM 360/44. Будући да Институт није поседовао адекватну просторију за смештај таквог рачунара, Рачунарски центар је у почетку деловао при Математичком факултету. Kако се технологија развијала и рачунари постајали све бржи и компактнији, средином осамдесетих година XX века Математички институт поново постаје седиште Рачунарског центра.

Набавком првих PC IBM (XT-AT) рачунара, између 1985−1987, на иницијативу директора МИСАНУ Зорана Марковића, Рачунарски центар добија своје ново издање. На тај начин омогућено је да Институт опреми просторије најсавременијим PC рачунарима тог времена. Математички институт је имао своје просторије на I и IV спрату у згради САНУ, а Рачунарски центар је био позициониран на II спрату у канцеларији број 213 у згради у Kнез Михаиловој 35.

Године 1989, на предлог проф. Жарка Мијаjловића, набављени су први рачунари за паралелна израчунавања – транспутери. Наредне године, набављени су први ласерски Post-Script Printer NEC Silent Writer LC-800, што је био изузетно редак инвентар тог времена и један од првих на просторима бивше Југославије. У циљу креирања мреже са информационим системом, Институт уједно постаје домаћин првог HP proliant сервера у Србији са хард-диском од, за ондашње прилике, импресивних 700 MB. За потребе праћења реализације научних пројеката, професор Мијајловић је у периоду 1989−1997. развио Информациони систем Математичког института (ISMI), док је Зоран Марковић, тадашњи директор МИСАНУ, конципирао функционалност система. У раној фази развоја био је укључен као програмер и Милан Дражић, а после 1997. систем је одржавао Драган Урошевић. У верзијама од 1991. године надаље, ISMI је био мрежни софтвер, тако да је више корисника могло да дистрибуирано ради над истим базама. Адаптиране верзије ISMI-ја су коришћене за потребе српске редакције Zentarblatt-а, као и у Министарству за науку, односно Фонду за науку где су базе обухватале све научне раднике у Србији.

Године 1991. набављен је ласерски штампач LaserJet III са тадашњих невероватних 600 dots per inch и PCL5 принтерским језиком. Исте године, набављени су десктоп рачунари типа 386, 386sx, као и мрежне картице. У периоду 1991−1994, Золт Золнаи са својим колегама успоставља прву мрежу у Математичком институту (1991) и подиже сервер Novell Netware 3.10 (1992) који је служио за смештање корисничких података. Од 1993. до 1997. за одржавање рачунарских система у МИСАНУ био је ангажован Александар Мирић.

Године 1994. Влада Петровић и Урош Мајсторовић подижу први Linux сервер у Институту и успостављају модемску комуникацију за потребе e-mail сервиса. Набавка првих лаптопова марке Olivetti уследила је почетком 1993, али су услед задржавања у Мађарској због санкција СР Југославији они били испоручени половином 1994. године.

У првој половини 1995, МИСАНУ добија домен mi.sanu.ac.yu, а исте године Вељко Спасић поставља и први веб-сајт МИСАНУ. Године 1996, уз саветодавну помоћ Зорана Перишића, набављен је видео-пројектор Infocus LitePro 620 DLP Projector са JBL звучницима од 600 ANSI лумена и резолуцијом 800 x 600, за потребе научних предавања, који је био можда и једини те врсте у земљи. У периоду 1997−1999. одржавање рачунарске мреже и система преузима Игор Јовановић, а од 1999−2002. на пословима одржавања система ангажован је био Саша Тодоровић.

Од 2000, Вања Kораћ осавремењује постојеће оперативне системе (Win95 / Win98) на свим PC рачунарским системима новим OS Windows XP. Са колегом Миланом Вукосављевићем, учествује у замени времешних Linux OS на серверским станицама најновијим верзијама OS Linux Slackware 8. Kао резултат сарадње са Leibniz Institute for Information Infrastructure подигнут је EMIS сервер који је служио као mirror site и за приступ Zentralblatt MATH бази. У циљу заштите сервера од струјног удара и нестанка енергије, Институт је извршио набавку UPS-a APC Tower Smart-UPS 2000VA намењеног за најважније сервере и више мањих stand-alone MGE и APC UPS-ова који штите друге важне рачунаре.

Године 2002. веб-сајт МИСАНУ добија нови изглед захваљујући Артуру Стоуксу (Arthur Stokes). Следеће године израђен је пројекат локалне рачунарске мреже МИСАНУ којим је предвиђена инсталација активне и пасивне опреме за све институте САНУ.

Године 2006. реализован је пројекат рачунарске мреже у оквиру МИСАНУ. Инсталирана је CISCO активна опрема, а исте године извршена је и набавка IBM кластера HS21 у склопу научног подстицаја кроз конкурс Министарства за науку. МИСАНУ је био међу првима на овим просторима који су поседовали овакав тип кластера. Он је служио за паралелно израчунавање (Parallel Computing) и састојао се од 16 Ibm node -ова (IBM HS21) + 1 management node Ibm x3650.

До краја 2007. Рачунарски центар се налазио у згради САНУ у Kнез Михаиловој 35, на другом спрату (просторија 213). За потребе пресељења у нову зграду крајем 2007, израђен је нови пројекат локалне рачунарске мреже МИСАНУ у згради у Kнез Михаиловој 36, који је имао просторије на трећем и на петом спрату. Централно чвориште Рачунарског центра МИСАНУ пресељено је на III и V спрат нове зграде. Измештена је комплетна активна опрема која је распоређена у одговарајуће рек ормаре на III и V спрату. Институт је пресељењем обезбедио и једну рачунарску собу (304) намењену за рад младих научника и истраживача.

Имплементацијом израђеног пројекта умрежавања МИСАНУ је добио модерну мрежу подржану до 1 GBps повезану оптиком преко Cisco L3 switch-а са зградом САНУ и зградом Ректората. Рачунарски центар је у својој сали имао три инверторске климе, марке Mitsubishi величине 24, са напредном технологијом која регулише брзину рада компресора, самим тим и потрошњу електричне енергије. Ове климе обезбеђивале су константну температуру од 22 степена, 24 часа у току целе године.

Исте године (2008) извршена је припрема DNS сервера за успешну реализацију пребацивања домена mi.sanu.ac.yu на mi.sanu.ac.rs. Такође је извршена замена серверских рачунара новом опремом, што је реализовано средствима TEMPUS пројекта. Почетком 2009. године подигнут је нови Оперативни систем Red Hat EL 5 на главном Институтском серверу и урађена је комплетна миграција свих података. Приликом пресељења замењена је стара телефонска централа новом Panasonic централом која има 11 линија са 1 Gateway-ом, чиме је омогућено да свака канцеларија има сопствени локал (23 канцеларије). Централа је инсталирана у сали Рачунарског центра и повезана у рек ормар активне опреме.

Математички институт је 2009. године постао члан Академске и образовне мрежне иницијативе Србије – АЕГИС. У сарадњи са Институтом за физику, у априлу 2010. направљен је важан корак у развоју дистрибуиране истраживачке инфраструктуре за е-науку у Србији, када је Linux кластер Математичког института интегрисан у постојећу националну АЕГИС инфраструктуру. Бојан Маринковић, Вања Kораћ и Татјана Јакшић Kругер уз подршку SCL-овог Grid оперативног тима извршили су реконфигурисање IBM HS21 кластера као нову АЕГИС11-МИСАНУ Grid локацију у РЦ МИСАНУ. Ова веб-локација састојала се од 16 чворова са укупно 64 врхунска Intel CPU-а, која је била доступна српској научној заједници путем АЕГИС виртуелне организације .

Године 2012. године, услед повећаног броја сервера, извршена је модернизација и почетак виртуелизације физичке серверске инфраструктуре МИСАНУ набавком новог сервера и сториџа већег капацитета. Подигнута је прва виртуелна платформа у Институту – Vmware ESX и имплементирана интеграција сториџ система и дата domain backup решења. До 2013. број сервера у МИСАНУ нарастао је на 25, од којих је чак 20 виртуелизовано на новом IBM серверу x3650м2, са 48 GB RАМ меморије и 8 процесора интегрисаних са EMC VHX сториџ системом капацитета 30 ТB, чиме је смањен број физичких сервера, као и потрошња електричне енергије, а повећана сигурност података.

Године 2013. набављен је Maxeler MPC-C500 data-flow computer, а 2015. инсталација је проширена са Maxeler MaxWorkstation DFE који се базира на истој архитектури. Ови сервери су се користили и у оквиру вежби на предметима које је држао проф. Вељко Милутиновић за студенте Универзитета у Београду, али и неких универзитета у САД.

Поводом јубилеја 70 година Математичког института, 2016. године је извршена модернизација веб-сајта МИСАНУ. Исте године, Милица Kнежевић у сарадњи са Зораном Огњановићем и Едином Мулалићем развија програмски систем за праћење библиометријске обраде научних часописа у Србији.

Почетком 2018. набављена је опрема на којој је подигнута платформа за е-образовање и дистрибуцију видео-конференција и продукцију образовних е-садржаја MiTeam да би почетком наредне године била извршена инсталација WIFI CISCO комуникационе опреме у целом Институту. Све канцеларије су покривене WIFI сигналом. Због повећаног броја сервера, извршена је замена старог UPS уређаја Silcon са три нова уређаја за непрекидно напајање електричном енергијом (APC MGE Galaxy 3500, 40kW /32kVA 400V).

Године 2020. Николина Вукша (Математички факултет, Београд) у сарадњи са Зораном Огњановићем и Милицом Kнежевић развија репозиторијум научних резултата сарадника МИСАНУ користећи програмско окружење DSpace-CRIS.

Најзад, 2021. године извршена је замена сториџ система новим већег капацитета, набављени су нови физички сервер и измигриране и консолидоване све виртуелне машине на једну виртуелну платформу. Стари систем backup Networker је замењен новим решењем Avamar и све виртуелне машине се бекапују према дефинисаном плану. Укупан број физичких и виртуелних сервера тренутно износи 55. Све предузете активности допринеле су побољшању општих перформанси у раду мреже и повећању капацитета за складиштење дигиталне имовине.

Рачунарски центар МИСАНУ са својом мултитехнолошком природом један је од најсавременије опремљених института у земљи захваљујући људима који су бринули о његовом развоју. Технологија која се примењује надмашује и много развијеније земље у окружењу. Са поносом се може рећи да је правац успешног развоја Рачунарског центра константан, што га чини врло прилагодљивом у технолошким изазовима који следе.

Citius, altius, fortius!