Математички институт Српске академије наука и уметности – Национални институт Републике Србије, МИСАНУ, институционални члан Европског математичког друштва, јединствено је средиште за истраживање чисте и примењене математике, механике и рачунарства у Србији. То се врло добро одражава у разним облицима, попут националних и међународних научних пројеката, конференција, радионица и семинара, као и неформалних истраживачких група.
Током првих 60 година Институт није имао велики број стално запослених, али је током последњих десет година запослено много нових истраживача. Осим Београда, основана су још два одељења Института, у Новом Саду и Нишу. У овом тренутку МИСАНУ запошљава више од 48 доктора наука и 23 докторанада. Поред тога, Институт се у великој мери и са великим успехом ослања на своје бројне сараднике, који су увек имали важну улогу, не само као руководиоци пројеката и семинара, већ и у управљању Институтом као целином. Они су научници из целе Србије, што је прилика да МИСАНУ одржава блиске контакте са свим нашим универзитетима, а посебно са природно-математичким и техничким факултетима.
У новије време, захваљујући оријентацији ка мултидисциплинарним истраживањима, у пројектима Института учествују и сарадници са Медицинског факултета у Београду и са појединих факултета друштвених наука.
Институтом руководи Управни одбор и директор којег бира Управни одбор, уз одобрење Академије. Од 2010. године, када је усвојен нови Закон о Српској академији наука и уметности, Управни одбор чини пет чланова које именују Академија, Институт и Влада Србије. Све главне одлуке о научној политици доноси Научно веће Института, које чине сви запослени доктори наука на истраживачким позицијама и три представника Академије. Након усвајања Закона о науци и истраживању, који је увео институционално финансирање, уместо досадашњег пројектног финансирања научних института, МИСАНУ је прилагодио своју организациону структуру. Уместо да окупља истраживаче на пројектима, 2021. године оформљена су три сектора – за математику, рачунарство и механику. У секторима се врше темељна истраживања у одговарајућим областима, док су центри намењени за интердисциплинарна и примењена истраживања.
Један од заиста стимулативних фактора окупљања у Институту била је његова богата библиотека. Њен драгоцени фонд обухвата више од 15.450 књига и стотине математичких часописа, од којих су многи ту и настали. Истраживачи су такође користили онлајн приступ (полу) јавним ИТ ресурсима, попут паралелног кластер система, суперрачунара заснованог на протоку података или база података са научним садржајем (нпр. електронска издања српских математичких часописа са отвореним приступом пуним текстовима).
Још једна активност која је МИСАНУ учинила популарним местом међу математичарима јесу традиционална недељна одржавања колоквијума и семинара. Од њихових руководилаца очекује се да подстакну колеге да држе предавања и представљају своје и резултате других, као и да организују расправе о важним питањима за научни рад у математичким наукама.
Последња деценија у развоју Института донела је интензивно отварање нових праваца за мултидисциплинарна истраживања у обради и сигурности информација, дигиталним друштвеним наукама итд., затим нове приступе у презентацијама одговарајућих резултата. Године 2013. награда Српске академије за подручје математике и сродних наука додељена је групи од пет професора истраживача Института.
Институт је 2012. године покренуо, са Центром за промоцију науке, највећи национални фестивал
за популаризацију науке – Мај месец математике, док је 2011. године са Математичком гимназијом
покренуо програм праћења напретка младих математичких талената.
Тренутно МИСАНУ у сарадњи са универзитетима из Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Новог Пазара
припрема заједничке докторске студије из математике.
Ове активности илуструју труд да се оствари мисија Математичког института Српске академије наука
и уметности која је дефинисана као:
- одржавање највишег нивоа научних истраживања у подручјима математике, механике и рачунарства,
- мобилисање математичких ресурса у Србији, пружање истраживачке инфраструктуре и побољшање комуникације између група са сличним научним интересом,
- откривање начина и средстава примене научних резултата
- решавање проблема које намећу наука и индустрија,
- организовање свих врста научних и стручних усавршавања те учествовање у организацији и извођењу докторских студија,
- организовање међународне сарадње и подржавање учешћа у домаћим и међународним научним конференцијама,
- подршка образовању младих људи изузетног талента,
- популаризација математичких наука,
и може се посматрати као усмереност Института ка одговорном истраживању и иновацијама,
савремени приступ науке који укључује комуникацију и сарадњу са свим актерима друштва.
