Нови Пазар споменици културе

Дигитална презентација културног наслеђа Новог Пазара представља резултат рада у циљу очувања и презентације дигитализованог садржаја, као и омогућавања његове доступности израдом вишејезичног дигиталног водича. Дигитализацијом одређених споменика културе и локалитета, поред осталих, Старог Раса са Сопоћанима, Новопазарске тврђаве са хамамом, Старе чаршије, Алтум-алем џамије и Јеврејског гробља, негује се мултикултуралност ове области и дају смернице за разумевање и инклузију мањинских културних група. Овом презентацијом омогућен је приступ најширој јавности, културном наслеђу Новог Пазара, са циљем очувања, промовисања и презентације културне баштине.
Линк ка пројекту

Дигитализација часописа „Филмске свеске (1968–1986)”

Дигитализација часописа „Филмске свеске” први је подухват Факултета драмских уметности у области дигиталне хуманистике са циљем баштињења значајних сегмената филмске теоријске мисли у Србији. Пројекат је настао у синергији Факултета драмских уметности и Математичког института САНУ. Садржај „Филмских свезака (1968–1986)” чини 84 броја свезака која подробно описују главне линије развоја филмске мисли у свету, са посебном референцом на домаће филмско и теоријско стваралаштво. Сама употребна вредност овог часописа као и растућа свест о његовом значају као дела интелектуалне, мисаоне, културне баштине аргументује пројекат као вишезначан.
Линк ка пројекту

Сербиа-Форум

Сербиа-Форум је платформа коју је развио Математички институт САНУ за представљање, документовање и каталогизацију културног наслеђа, коју користи неколико националних културних институција. На пример, Народна библиотека Србије користи платформу за Дигиталну националну библиотеку Србије, што укључује књиге, старе рукописе, периодична издања, картографску грађу, итд. Музеј Југославије их користи за неке од својих колекција фотографија, док је Архив Југославије користи за фотодокументацију националне новинске агенције Танјуг.
Линк ка пројекту

Дигитализација и представљање на интернету „Докумената о спољној политици Краљевине Србије: 1903–1914ˮ

Пројекат Дигитализација и представљање на интернету „Документа о спољној политици Краљевине Србије: 1903–1914ˮ, реализован је у сарадњи Српске академије наука и уметности и Математичког института САНУ, а уз подршку Министарства културе и информисања. У питању је дигитална презентација истоимене едиције, настале у периоду од преко три деценије, коју су прикупили и критички обрадили наши реномирани историчари и архивски стручњаци. Едиција се највећим делом односи на дипломатску преписку Министарства иностраних дела Краљевине Србије у периоду између Мајског преврата и избијања Првог светског рата, а садржи укупно седам књига, са 25 свезака и 42 тома, и око 31.000 страна. Поступком дигитализације овај извор од прворазредног значаја за сагледавање међународног положаја и друштвено-политичких околности у Србији учињен је видљивијим и доступнијим како научној, тако и широј јавности.
Линк ка пројекту

Дигитализација историјског места Бач са окружењем

Математички институт САНУ је током 2018. године реализовао пројекат у чијем средишту је дигитализација културног предела Бача, који обухвата делове општина Бач, Бачка Паланка и Оџаци. Осим као предео изузетних природних потенцијала, ово подручје представља место суживота и вековног преплитања различитих етничких и верских заједница. У прилог томе најбоље сведоче споменици обухваћени пројектом, а који су од изузетног значаја за Републику Србију: средњовековна тврђава Бач са препознатљивом донжон кулом, кула капија „Шиљакˮ, остаци турског купатила – хамама, фрањевачки самостан у Бачу и православни манастир Бођани.
Линк ка пројекту

Дигитализација културне баштине Рудничко-таковског краја

Пројекат настао 2020. године, у сарадњи Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и Математичког института САНУ, усредсређен је на дигитализацију наслеђа Рудничко-таковског краја, које игра важну улогу у разумевању културно-историјског профила модерне Србије. Активности су подразумевале снимање дроном и 360 камером, фотографисање репрезентативих објеката непокретне и покретне баштине (Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући, знаменито место „Таковски грмˮ, Музеј Другог српског устанка итд.), креирање репозиторијума дигитализованог материјала са одговарајућим метаподацима, те развој електронског двојезичног водича за мобилне уређаје. На овај начин је умногоме осавремењен и учињен доступним највећи део збирке Музеја рудничко-таковског краја.
Линк ка пројекту