Математички факултет Универзитета у Београду (МATФ) и Математички институт (МИ САНУ) свакако су централне српске институције у којима се изучавају и развијају математичке науке: теоријска и примењена математика, рачунарство, механика, астрономија и астрофизика. Значај ових институција је и у томе што до педесетих година XX века високошколске математике није ни било у другим градовима Србије, док су за настанак математичких департмана ван Београда заслужни професори математике Београдског универзитета и чланови Математичког института. На пример, оснивач математичке школе на Новосадском универзитету био је професор и академик Богољуб Станковић, који је свој докторат стекао као асистент Математичког института. Настанак прве математичке институције у Србији у почетку је био везан једино за високошколску наставу математике која је почела по оснивању Лицеја 1838. Претеча Математичког факултета је Катедра за математику Филозофског факултета, која је основана 1873, када се уписују први студенти математике, а професори почињу да пишу научне радове. Зато се ова година узима као неформална година оснивања Факултета. Иако је од тада Катедра дефакто имала потпуну аутономију у настави и развоју математике, Факултет под данашњим називом настаће тек кроз 120 година, раздвајањем Природно-математичког факултета, некада одсека Филозофског факултета, на засебне факултете природних наука.

Од краја XIX века па до почетка Првог светског рата теоријску и примењену математику на Београдском универзитету предају Михаило Петровић Алас, Богдан Гавриловић и Милутин Миланковић. Петровић својим радовима из диференцијалних једначина и геометрије полинома стиче светски углед и пред почетак Првог светског рата његови студенти Младен Берић и Сима Марковић бране прве докторате из математике у Србији. Ствара се Београдска математичка школа и већ двадесетих година XX века осећа се потреба за неком макар и неформалном институцијом где би београдски математичари кроз излагања проверавали своје резултате и размењивали своја математичка искуства. Тако је крајем двадесетих година XX века формиран Математички клуб, који се узима за претечу Математичког института.

Назив „Математички институт” први пут се спомиње 1932. у Меморандуму писма који потписују Михаило Петровић Алас и Антон Билимовић. Писмо је упућено Академији поводом покретања и финансирања Publications de l'Institut Mathématique (PIM), који је основан 1932. Математички институт основан је 1946. године, као први Академијин институт. У настанку Института, главно место природно су имали академици и професори математике, механике и астрономије Филозофског факултета Антон Билимовић, први управник Института, Јован Карамата, Милутин Миланковић, Никола Салтиков и Војислав Мишковић. Поред њих, чланови првог Научног савета били су Радивој Кашанин и Иван Арновљевић, професори Техничког факултета. Сви наставници са Катедре за математику Филозофског факултета били су и чланови Математичког института.

Од оснивања Математичког института до данас, највећи број чланова Института чине истраживачи који су своје основне, магистарске (односно мастер) или докторске студије завршили управо на Математичком факултету. У управним телима Института, као што је Научно веће Института, по правилу су били заступљени професори са Математичког факултета. Неколико професора Математичког факултета паралелно су били директори Института. На пример, то су поред Билимовића били Јован Карамата, Вељко Вујичић и Ђуро Курепа. Научни рад у Институту организован је кроз Одељења за математику и Одељења за механику. Управници ових одељења такође су често били професори са Математичког факултета.

Близина локација Математичког факултета (Студентски трг 16) и Математичког института (Кнез-Михаилова 35/36) такође је допринела покретању и успешној реализацији многобројних заједничких научно-истраживачких и стручних активности, као што је покретање часописа, семинара, научних пројеката, организација конференција и реализација наставе. У даљем тексту дат је осврт на неке од заједничких активности ових двеју институција.

Publications de l'Institut Mathématique најстарији и дуго времена водећи српски часопис из математике. Од оснивања PIM-а до данас, у уредништву часописа увек су били заступљени професори Математичког факултета, а веома често је главни уредник био управо са Математичког факултета (Михаило Петровић, Милутин Миланковић, Ђуро Курепа, Јован Карамата,..). У овом часопису, своје резултате објавио је велики број наставника и истраживача са Математичког факултета из различитих области математике и њене примене. Међу заједничким часописима издваја се и Computer Science and Information Systems, покренут 2004. године (у конзорцијуму издавача су МИ САНУ и МАТФ), који је тренутно у категорији М23 у области рачунарства. Постоје и бројна непериодична издања: монографије, зборници радова са конференција и посебна издања које представљају заједничке публикације Математичког факултета и Математичког института.

Одржан је већи број научних скупова које су заједнички организовале ове две институције, почев од Конгреса математичара Србије (Југославије), националне конференције астронома Србије, преко међународних конференција (Geometical Seminar, Belgrade Bioinformatics conference – BelBi, Mathematical Physics Meeting), као и других научних и стручних скупова (Симпозијум о операционим истраживањима SYM-OP-IS, Конференција о Дигитализацији научне и културне баштине, скупови посвећени настави математике, истакнутим математичарима) итд.

Вероватно најважнији вид сарадње чини велики број семинара који су заједнички покренули истраживачи ових двеју институција, а који се реализују на Математичком институту или Математичком факултету. По саставу учесника и руководилаца, ови научни састанци се могу сматрати заједничким семинарима МИ САНУ и МАТФ-а. Неки од њих су: Семинар за комбинаторику, геометрију, топологију и алгебру – КГТА (дугогодишњи руководиоци су проф. Синиша Врећица са МАТФ-а и проф. Раде Живаљевић са МИ САНУ), Семинар за геометрију и примене (међу садашњим и ранијим руководиоцима су проф. Зоран Ракић, проф. Мирјана Ђорић, проф. Срђан Вукмировић, проф. Мирослава Антић са МАТФ-а), Семинар за рачунарство и примењену математику (међу руководиоцима је дуги низ година проф. Милан Дражић са МАТФ-а), Семинар за историју и филозофију математике, механике и астрономије (руководилац проф. Милан Божић са МАТФ-а), Семинар за теорију релативности и космолошке моделе (руководилац проф. Жарко Мијаиловић са МАТФ-а) итд. Семинари су отвореног типа и у њиховом раду равноправно учествују математичари са других факултета Универзитета у Београду, са других универзитета у Србији, као и из иностранства.

Сарадња између МИ САНУ и МАТФ-а огледа се такође у националним или међународним научним пројектима са тимовима које чине истраживачи обеју институција, а носиоци пројеката су Математички факултет или Математички институт. Овај облик сарадње посебно је интензивиран откако Министарство за просвету, науку и технолошки развој (бивше Министарство за науку, односно Министарство за просвету) од седамдесетих година XX века финансијски подржава пројекте из области основних истраживања, технолошког развоја и пројекте интердисциплинарних истраживања. Неки од реализованих заједничких пројеката су: Геометрија, образовање и визуелизација са применама (2002–2005, 2006–2010, 2011–2019), Математички модели и методе оптимизације великих система (2002–2005, 2006–2010, 2011–2019), Топологија, геометрија и глобална анализа на многострукостима и дискретним структурама (2011–2019), Апроксимација интегралних и диференцијалних оператора и примене (2011–2019), Теорија графова и математичко програмирање са применама у хемији и рачунарству (2011–2019), Развој нових информационо-комуникационих технологија, коришћењем напредних математичких метода, са применама (2011–2019), Дигитализација културног и научног наслеђа (2011–2019), Репрезентације логичких структура и примене у рачунарству (2006–2010), Историја и филозофија математике и природних наука (2006–2010), Примена информационих технологија у дигитализацији научног и културног наслеђа (2008–2011), Методе математичке логике за подршку закључивању у реалним ситуацијама (2002–2005),Историја и филозофија математике (2002–2005), Математичке методе и алгоритми за препознавање 3D контура (2002-2005) и други.

Чланови Математичког института су током претходних деценија учествовали у реализацији наставе на Математичком факултету или давали друге видове подршке наставним активностима. Више истраживача МИ САНУ ангажовано је, односно бирано у звања наставника, на Математичком факултету: Зоран Марковић, Зоран Огњановић, Зоран Петрић, Предраг Тановић и други. Са друге стране, известан број наставника или асистената Математичког факултета прелазио је на Математички институт и тамо наставио са радом. Настанак Рачунарске лабораторије на МАТФ-у везује се за прелазак групе истраживача из области рачунарства са МИ САНУ на МАТФ и уступање у то време великог рачунара IBM 360 Математичком факултету.

Математички факултет и Математички институт блиске су, али су ипак независне институције. Свака од њих обавља своју делатност на најбољи могући начин. Математички факултет, као наставно-научна установа примарно је окренут образовању и унапређењу наставе математике, рачунарства, механике и астрономије на основним и постдипломским студијама, али је истовремено и носилац разних видова научних и истраживачких активности. Математички институт је научна установа, па се сарадници из Института пре свега баве науком, обављањем пројектних задатака и пословима везаним за организацију науке. Из сарадње ових двеју институција која је овде само укратко изложена, видимо да су ове две делатности испреплетане и тешко раздвојиве. Професори универзитета подједнако се баве науком колико и својим предавањима, док сарадници института увек имају жељу да пренесу своје знање млађим колегама и студентима. Јер, како су већ наши стари професори који су стварали ове институције приметили, нема праве науке без доброг образовања, нити доброг образовања без праве науке.