Студије математичке логике покренула је средином шездесетих година група математичара и филозофа са Универзитета у Београду. Рад је настављен на Математичком институту у облику семинара који је основао професор Славиша Б. Прешић и који је у континуитету активан скоро 50 година. У бившој Југославији семинар је годинама био у блиским односима са колегама из Загреба. Током седамдесетих и осамдесетих година била је то најбрже растућа математичка група у Србији, која је привукла велики број студената. Неки од њих наставили су студије на престижним европским и северноамеричким универзитетима и тамо направили бриљантне научне каријере. Међу њима су и Стево Тодорчевић и Илијас Фарах, који су имали посебну част да држе предавања по позиву на Међународном конгресу математичара.

Чланови семинара су, осим угледних и старијих логичара, и студенти докторских студија. Сви се подстичу да држе предавања од општег интереса и представљају своје резултате. Kонкретно, од студената докторских студија очекује се да држе предавања о неким напредним темама у оквиру својих студија, као и да представљају своје резултате. Повремено се организују кратки курсеви. Гости логичари из иностранства су добродошли.

Семинар покрива теме из основа математике и филозофије, бројне везе логике са класичним математичким дисциплинама и рачунарством, улогу логике у настави математике итд. Традиционално се пажња посвећује свим главним областима логике: теорији скупова, теорији модела, теорији доказа и теорији рекурзије. Током дужег периода предавања у овим областима су апсолутно доминирала, док се у последње две деценије значајно повећао број предавања из алгебре, топологије, комбинаторике и теоријске информатике повезане са логиком.