Вероватносна логика (или логика вероватноће) уобичајен је назив за грану математичке логике посвећену проучавању закључивања у присутности неизвесности, где је неизвесност представљена у смислу вероватноће. Прве закључке о вероватноћи можемо пронаћи у делима научника као што су Готфрид Вилхелм Лајбниц, Џорџ Бул и многи други, али је модерно доба логике вероватноће почело радом Џерома Kајслера, средином седамдесетих година XX века.

Александар Kрон (1938–2000), српски логичар и филозоф, један од оснивача Семинара из математичке логике на Математичком институту САНУ, проучавао је однос вишезначне логике и теорије вероватноће. Оснивач и главни представник модерне логике вероватноће у Србији је Миодраг Рашковић. Он свој рад започиње почетком осамдесетих година XX века развојем тзв. Технике средњег модела и њеном применом у решавању различитих проблема које је предложио Џером Kајслер.

Године 2004. Миодраг Рашковић, Зоран Марковић, Зоран Огњановић, Небојша Икодиновић и Драган Радојевић покренули су неформални семинар о логици вероватноће на Математичком институту Српске академије наука и уметности. Наредних година, овој групи су се придружили бројни млађи истраживачи. Због сталног раста броја учесника (углавном студената основних студија) и одговарајућих научних резултата, неформална истраживачка група постала је званични семинар Математичког института. Од свог оснивања, 2008. године, семинар се одржава једном недељно (четвртком у 15 часова) у Математичком институту.

Циљ семинара је да се обезбеди учешће свих истраживача заинтересованих за закључивање у условима неизвесности. Често се детаљно дискутује о потпуности и одлучивости, с посебним нагласком на њиховој примени у одређеним отвореним проблемима. Студенти основних студија се позивају да представе савремене радове чувених истраживача из ове области. Плодне расправе на таквим презентацијама често доводе до нових резултата и бољег разумевања разматраних феномена.